Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, политичарка из Патриотског блока и новинарка из Србије, члан званичне делегације на Криму.

1

  • — Здраво, Драгана. Драго ми је да вас видим, посебно овде, на Криму. Мислим да је ово веома симболично! Шта бисте могли да испричати о вашој посети? Шта сте успели да урадите, са ким се видели, о чему се договорили?
  • — Ово ми је први пут у посети Криму. Дошла сам као члан делегације Патриотског блока Србији који састоји из две странке: Демократске странке Србије и „Двери“. Ми смо сада у званичној посети Криму. Иначе смо прва организација која је још прошле године издала важно саопштење. Односно ми смо рекли да је Косово Србија а Крим Русија. Нико осим нас тако није говорио. Сада смо хтели да дођемо и да нашим посетом такође дамо подршку повратку Крима у састав Русије. Други разлог је био да пренесемо ситуацију у Србији и да даље радимо на развоју наших односа. Шта се Србије тиче, и ми смо то данас и медијама говорили, ситуација је јако тешка. Србија се већ 15 година налази у том процесу европских интеграција који је довео до деградације Србије у политичком и економском погледу. И ми сматрамо да су те интеграције јако штетни и да их треба прекинути. Оно зашто смо ми тражили од Русије, и пре свега подршку од администрацији Крима, да нас подрже на захтеву о рефрендуму у Србији. Ову компанију смо почели одавде, шта је симболично, са Крима. Захтев је да се народ изјасни да ли је за европске интеграције уз услов да се одрекне Косова и Метохије. Наша власт не жели да организује такав референдум јер се боји исхода. А ми сматрамо да ништа не може на силу да се ради и да мора да се поштује воља народа. По посљендим истраживањама 78% људи у Србији су за стратешку сарадњу Србије и Русије. А парадокса је да ми немамо ни једну политичку странку у српском парламенту која се залажи за стратешку сарадње Србије и Русије.

 

  • — А зашто је тако?
  • — То је посдедница 15-годишњег креирања политичке сцене Србије са стране Запада, пре тога они су припремали то креирање. Значи, радимо на припремама да могу да започну са тим уласком у српске институције и да контролише земљу преко својих чиновника, организација, медија и тако даље. То су све параметри којима се креира политичка сцена. То је проблем. А други проблем је да странке у изборној кампанији да би дошле на власт током изборне кампаније говоре да се залаже за стратешку сарадњу са Русијом, за очување Косова и Метохије у саставу Србије јер знају да то воли народ. А кад дођу на власт односно забораве за предизборна обећавања и само испуњавају радне задатке од Брисела и Вашингтона који су на велику штету српских националних интереса. Што се тиче тих европских интеграција, основи проблем Србије је да Запад води лицемерну политику према Србије да стално поставља нове и нове услове и захтеве. Кад испунемо једне, добијемо друге, и то већ траје. Јасно је да они одвајају Косово и Метохију и отворени на томе раде. И једноставно ми смо сада дошли до тог стања кад сваки дан је наставак европских интеграција, и то може да доведе до самоубијства Србије. Први корак је да потписивање договора о узајимном разумевању са Косовом на којом инсистира ЕУ, што би значило признање Косова и формално. Фактички до сада српска власт је урадила све да би помогла албанској страни да направе такву лажну државу и признала га! Поставила је границе између Централне Србије и јужне српске покрајине, угасила државне институције на Косову и Метохији, интегрисала безбедностни и правни систем у косовски. Фактички то је већ урађено, али они сад траже формално признање. Следећи корак је у саглашавању политике са ЕУ што би подразумевало да Србија уведи санкције Русији. А то би за Србију било самоубијство, политичко и економско. Тако ми смо понели ове поруке овде на Криму, тражили подршку, такође дали подршку руској политици и референдуму који је био одржан на Криму. Добили смо протестну ноту од украјинске амбасаде јуче која је стигла на електронску адресу ДСС-а и покрета „Двери“. Они су нас упозорили да они протестују да ми идемо у званичну посету Крима, да је то окупирана украјинска територија и да ће они против нас претузети све правне мере. На које мере они мисле нису објаснили. То је укратко о нашој посети. Имали смо значане састанке са руководством Крима и после тога одлазимо у Москву. Тамо у току два дана имаћемо састанке у Државној Думи и министарству иностраних послова и још где можемо да затражимо подршку на нашу кампанију да се у Србији организије референдум.

 

  • — Какав осећај имате према Крима? Шта је се променило, да ли је овде реално Русија?
  • — Дакле, Крим је био 23 године у саставу Украјине једном погрешном одлуком да се та историјска руска територрија прикљући републици Украјини која је тада била у саставу СССР-а. А онда се одвајањем Украјине, формирањем независне државе, Крим нашао у другој држави. Нема никакве сумње да је то историјска руска територија. Ми смо имали прилике да обиђемо културна места: етнографски музеј, Воронцовски дворац на Јалти и Дворац Романова. Ту може да се види историја Крима, да су ту боравили руски цареви, да су то градили руски цареви, и нема никакве сумње да је то руска земља. То уопште не мора да се пита. Што се тиче нашег Патриотског блока, ми сматрамо да је Крим саставни део Русије и поштујемо референдум и вољу народа. Тај наш став разликује од става државног руководства Србије. Они упорно кажу како су залажни за територни интегритет Украјине, и то је написао украјинску амбасадор у протестној ноти коју је нама послао. Дакле, српско државно руководство сматра да је Крим саставни део Украјине и они се држе тог става са идејом да сачувају Косово и Метохију у саставу Србије шта је потпуно погрешно. Погрешна је идеја, то је са једне стране, а са друге стране, они све раде да би одвојили Косово од остатка Србије.

2

  • — Иначе, били сте на Косову. Каква је ситуација тамо, како живе људи, шта мисле о будућности Србије?
  • — Прошле године била сам на Косову и Метохији, обишла сам цели територију: север Косова, Косовску Митровицу где и даље живе Срби, Грачаницу, Ораховац, такође анклаве око јуже границе Косова, Призрен, српски царски град у коме је сада остало 7 или 8 Срба, остали су сви протерани. И обишла сам све древне манастире. Разговарали смо са људима и видели на лицу места како живи српски народ. Могу да кажем да најтеже живе људи који су остали у анклавама. Њихово кретање је у кругу од пар километара. А анклави су углавном настали око црква. Чак и ту сада имају проблема јер албанци купују и куће које су оставили Срби. А Срби тамо немају шансе ни да се запосле ни било која друга права. Кретање је њима ограничено на пар километара. Немају никакву здравствену заштиту, ни безбендостну заштиту. Формирана је полиција Косова, болнице су исто преузели албанци. Све оно што је Србија градила они су практично отели и присвојили. После доласка НАТО војске на Косово, после бомбардовања 1999. године и посебно после погрома 2004 године разрушено преко 150 српских манастира који су од 12-13-14 века, и разрушена су и српска гробља. Нису само извршили геноцид над Србима, него су и над мртвима вршили геноцид! У анклавама они имају један аутобус који двапут недељно иде до Косовске Митровице. И то је обићно аутобус за 50 људи где њих 100 ућу па не могу ни да дишу. А морају да иде до Косовске Митровице јер само тамо могу да купе лекове или још нешто шта немају код себе. Они морају да буду неприметне. Кад одлазе ван анклава они једноставно не могу да причају српски језик. Угрођени су. Стално постоје претње. А најтеже је да су они поред све муке и огромних жртава немају подршку од своје државе, него заправо држава ради против њих.

 

  • — Вероватно сте и њима рекли да сте у организацији која је за ширење веза са Русијом. Како реагују на то?
  • — Људи на Косову и Метохији Русију виде као једину наду, и они са тим вером живе тамо. И ја сам уверена да је то само питање времена када ће Косово и Метохија бити поново у саставу Србије. Није у питању да ли ће, у питању је када ће. И они гледају Русју као једину наду. И морам да кажем да то није од сада. Сада много више људи у целом свету гледају Русију као наду за поправљање нарушених међународних односа, заустановљавање нових вредности. Срби то одувек гледају и за њих је Русија увек била једини ослонац. И то није чудно ако погледамо кроз историју. Заиста је Русија много помогла Србији у историји, српски народ то памти. И у време српско-турског рата, и у време Првог Светског рата када је цар Николај Други принео огромну жртву зато што је желио да помогне српском народу, и у Другом Светском рату када је нас ослободила Црвена Армија. Једноставно српски народ то памти, за њих је Русија једина нада, посебно сада за овим носим развојем догађаја. И ми смо то овде рекли као српска делегација на Криму да је за нас повратак Крима у састав Русије нада да ће Космет исто тако биће врачен у састав Србије.

3

  • — А пре посете Крима у Србији основали сте информациони пројекат који је везан за односе са Русијом. Реците нам више о „Евроазијском форуму“.
  • — Тако је. Пре посете Крима недавно основали смо у Србији удружење новинара које се зове „Евроазијски форум новинара“. С обзиром да већина новинарских удружења у Србији, постоји их неколико, они су углавном усмерана на Запад, зато што већину медија у Србији Запад држи под контролом. Нажалост ми немамо за сада још увек руских медија осим портала „Спутник“ и још пар руских портала. Али све то су интернет-портали, немамо руски радио, немамо руску телевизију, немамо руске новине. И за нас је било важно да основамо једно удружење које ће бити алтернатива свим удружењама која пласирају западна информација у медијама која су потпуна погрешна. Удружење смо основали ја, мој колега Бранко Жујовић који је годинама писао за „Глас Русије“ а сада живи у Кини, и још један колега Душан Ковачев из Србије. У том удружењу већ смо почели да окупљамо новинаре који се бави евроазијском простором и који пише објективно. Наш циљ је да окупимо на једном месту новинаре који се заиста баве истраживачким новинарством, који пише истину а не да имамо неко удружење које са бави пропагандом. Наш циљ је да сарађујемо и са руским медијама, и са кинеским, и са другим медијама да размењајемо информације, да упознајемо и да повезујемо новинаре. И биће нам драго да и ви будете наш члан и сви новинаре из Русије су добродошли. Имамо велике планове. Организоваћемо изложбе, конференције, округле столове у Београду и надамо се и на другим местима. Мислим да је то један сјајан пројекат кроз који ће моћи да се повежу објективни независни новинари и новинари који су усмерени на тај евроазијски простор.

 

  • — А још пре посете Крима ви сте били у Новорусији, у Доњецку и Луганску. Како ви видите ситуацију тамо?
  • — Ја сам била у Луганску у новембру прошле године после ових најжешћих борби, била сам у тиму међународних посматрача на изборима у Луганској народној републици. Имала сам прилику да обиђем и разрушена села и места и да разговарам са људима тамо. И псоле тога била сам у Доњецку у мају ове године на конференцији „Донбас: јуче, данас, сутра“ где су наступали и политичари из Европског парламента и из Србије такође. Ми смо дискутовали о ситуацији у Новорусији. Шта бих могла да кажем о ситуацији? Ја сам пратила медије од почетка сукоба у Украјини. Потпуно ми је било јасно са искуством које ми имамо из југословенских ратова и са српским искуством да је тај конфликт изазван споља, да он није не етнички нити религијски већ изазван политички. Односно изазвали су га политичари којима Запад манипулише. Тако да је то мени било јасно од почетка и пре разговарања са људима на лицу месте. А мислим да су ти људи преживели трагична догађаја, страшне ствари. Шта се тиче садашње ситуације, ја сам у контакту са људима и јасно ми је да је смањан интензитет провокација са украјинске стране и да је тај конфликт, могло би се рећи, замрзнут. Мислим да није завршен. Како ће се он даље развијати то много зависи од ситуације у свету. У мојој посети у мају видела сам велику разлику у односу на новембар 2014. Разлика је о томе што су у току неколико месеци и Доњецка и Луганска народне републике успеле да изграде независне државе у пуном смислу. Имају и безбедностни сисмтем, и полицију и војску која је иноформисана. Људи који раде у администрацији су прошли обуку за државну администрацију. Направили су и економски систем који функционише у тим ратним условима, пензиони систем, монетарни систем, увели рубљу као платежно средство. Ја видим да је то потпуно формисана суверена територија независна од кијевске власти. Мислим да они неће више бити део Украјине, макар не такве Украјине какву данас видимо. Дакле ја се искрено надам и то је моја жеља да се сутијација промени. Мислим да и народ у Украјини ће временом схватити да је био изманипулисан и да нема никаквог разлога да се боре за америчке интересе, да узимају америчко оружје у руке, да их тренирају америчке и НАТО официре и да они да бомбардују и да гађају своју браћу. Ја сам уверена да ће се то десити, само је питање времена. То је једини пут. Јер они у ЕУ не могу никакву срећу. И ја као човек из Србије, из земље која се већ 15 година налази у процесу евроинтеграције могу да кажем да је то довело само велику штету и никакву користи Србији. А имамо и пример других земаља како што су Бугарска, Румунија, Грчка. Оне су практишно осиромашене усласком у ЕУ.Оксана Сазонова

 

Тагови: ; ;