За анализу ОДКБ-а на нашим просторима се користе углавном западни извори. Уз поређење са НАТО-ом и оцене чија је водиља неретко цинизам, тешко је закључити о каквој је заправо организацији реч. Суштина је у томе да ОДКБ и НАТО савез не деле исте вредности, каже за Спутњик политиколог Божидар Кнежевић.

 

1100731746

 

Организација договора о колективној безбедности је основана 2002. године, а након непуне две године добила је статус посматрача у организацији Уједињених нација, као међународна регионална организација безбедности. У систему војно-политичког савеза, поред Русије, данас су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан.

Циљ удруживања је било очување безбедности држава после распада СССР-а, јер се њиме распао и јединствени војно-индустријски комплекс, систем противваздушне и ракетне одбране, радарски систем, системи веза и складишта муниције. Аналитичар Александар Каравајев из Центра за проучавање постсовјетског простора удруживање назива „цивилизованим разводом“.

 

„Државе које су тада настале на постсовјетском простору су се договарале око питања у вези са функционисањем министарстава одбране и нису дефинисале геополитичке задатке. Али 90-их ОДКБ се суочила са новим изазовима, попут борбе против тероризма и промета дроге“, каже Каравајев за Спутњик.

 

ОДКБ не жели да буде конкуренција НАТО-у

 

Носећи део договора савеза је члан који је готово идентичан члану Северноатлантског уговора који каже да се агресија против једне државе сматра нападом на све чланице организације, које јој пружају војну помоћ. Међутим, ОДКБ не може се поредити са тим савезом, прво због броја чланица, али и по војном буџету који је тренутно нешто већи од 3 милиона долара, док НАТО располаже са 2,5 милијарди. Реч је о новцу за администрирање, док војне снаге на својој територији појединачно финансирају чланице, објашњава политиколог Божидар Кнежевић.

 

„ОДКБ-у није циљ да буде конкурент НАТО, они су од 2004. године неколико пута покушавали да успоставе сарадњу с тим савезом, што је тренутно немогуће због дешавања у Украјини. Међутим, НАТО не жели да ОДКБ призна као себи равну регионалну организацију. Преферирају да одржавају контакте са чланицама на билатералној основи, с обзиром на то да су у програму Партнерство за мир. Без обзира на заједничку претњу, тероризам, НАТО не жели да сарађује, јасно је да ОДКБ и НАТО не деле исте вредности», каже Кнежевић за Спутњик.

 

Снаге на терену
Због преливања кризе из Авганистана, страха од тероризма, али и трговине наркотицима, ОДКБ је пре САД-а, 2001. године основала Колективне снаге брзог развијања за Централно — Азијски регион. Реч је о 10 батаљона специјалних високо мобилних падобранских јединица. Ту су и колективне снаге оперативног реаговања које могу да дејствују искључиво на територији ОДКБ-а. То су снаге респектабилног састава са 20 хиљада војника.

„Само је Русија за те снаге издвојила ваздушно — десантну дивизију и јуришну бригаду. Ради се о падобранцима који су непрекидно у стању повећане борбене готовости. Од одлуке о употреби ових снага до пребацивања војске у зону реаговања прошло би свега неколико сати. То што још увек нису имали потребе да реагују, доказује да их евентуални противници поштују, јер знају с ким би имали посла ако дође до сукоба», истиче Божидар Кнежевић.

 

ОДКБ располаже и мировним снагама које могу да реагују ван територије земаља чланица, тренутно у свом саставу имају 3600 војника, који никада нису ангажовани. Разматра се могућност ангажмана после смиривања ситуације у Сирији, али то је још неизвесно и зависиће од одлуке Савета безбедности УН.

 

Борба против трговине дрогом

Приближно 25, а према неким изворима и 50 одсто авганистанске производње наркотика транспортује се по „Северном путу», преко земаља Централне Азије у Русију и даље у Западну Европу. Процењује се да су од 2003. до 2015 снаге ОДКБ заплениле више од 300 тона наркотика, али и 11 хиљада комада оружја.

ОДКБ и Србија

Нашој земљи је у априлу 2013. године додељен статус посматрача у Организацији договора о колективној безбедности. Осетљивост геополитичке позиције Србије наишла је на пуно разумевање Руске Федерације, али и саме организације, којој је јасно да је сарадња Србије са НАТО-ом геополитичка чињеница.

 

Перспективе

 

Када су се у појединим земљама чланицама ЗНД догодиле обојене револуције, чланице ОДКБ-а су почеле да размишљају о реформисању организације. Александар Каравајев каже да је формиран савез који ће штитити легитимне власти од претње споља, иако тим поводом земље нису потписале званичан документ.

 

„Након погоршавања односа са НАТО-ом, прво због ширења Алијансе, а онда и због ситуације у Украјини, ОДКБ се налази на раскрсници и тражи одговор на питање шта би требало да буде стратегија организације. Истовремено, у оквиру ОДКБ-а постоји велики број безбедносних програма који исправно функционишу. Рецимо, ефикасно сарађују руске и казахстанске снаге за брзо реаговање“, оцењује Каравајев.

 

И у недавно одржаној Омладинској школи ОДКБ-а у Београду, речено је да је савез свестан својих недостатака, јер је стратегија из 1995. превазиђена, али и да се због свакодневних нових изазова и ризика безбедности мења у ходу. Неће одустати од комуникације са осталим савезима у борби против заједничког непријатеља света, а то су терористи. Основни правац деловања остаје решавање задатака глобалног карактера, али пре свега стабилизација зоне интереса Русије и земаља-чланица.

 

Спутњик