Разговор са Дејаном Берићем (ДБ) водила је Драгана Трифковић (ДТ)

 

deki

Недавно је у Москви организовано хуманитарно вече посвећено добровољцима из Донбаса, са циљем да се прикупе средства за куповину протезе руском војнику који је остао без ноге приликом одбране аеродрима у Доњецку. Хуманитарно вече је организовао „Савез добровољаца Донбаса“ , основан 10. октобра ове године у Москви, на чијем челу је Александар Бородај, бивши премијер Доњецке народне Републике. Имала сам прилику да присуствујем овом догађају, на позив српског добровољца из Донбаса — Дејана Берића, који је вишеструко награђен херојским ордењем Доњецке народне Републике.

 

ДТ: Поштовани Дејане, честитам Вам на заслуженим одликовањима и угледу који сте стекли у Доњецкој народној републици. Молим Вас да нам кажете која је Ваша садашња позиција у Министарству одбране Доњецке народне Републике?

ДБ: Тренутно обављам функцију начелника извиђачко-диверзантског штаба и заменика командана батаљона задуженог за обуку. Батаљон је саставни део Министарства одбране Доњецке народне Републике. Пре свега сам војник, и опет са својим војницима идем на задатке по потреби.

 

ДТ: Ви ипак нисте обичан војник, пошто сте одликовани. Кажите нам која одликовања имате?

ДБ:  Мислим да имам сва одликовања која постоје у ДНР. Имам неколико медаља за бојеве заслуге, четири Георгијевска крста (војни орден Светог Ђорђа) укупно шеснаест што медаља, што ордена.

 

ДТ: Кажите нам каква је садашња ситуација и Донбасу? Да ли тренутно има ратних дејстава?

ДБ: Рат никада није био прекинут, само је био нижег интензитета. Ситуација се мења последњих дана, и поново појачавају нападе пред изборе у Украјини. Веома силан артиљеријски напад се десио 21. октобра на Горловку, толики да је војска ДНР добила дозволу од Министарства одбране да одговори на напад. Уништено им је доста технике, али су они после тога кренули у пешадијски напад у већим групама од 70-100 људи уз подршку минобацача. Рат се поново интензивира.

 

ДТ: Које војне структуре врше нападе на Донбас? Да ли је то регуларна Војска Украјине или неке јединицекоје су практично приватна војска?

ДБ: Колико је нама познато на основу извиђања, регуларна Војска Украјине сада не напада. Они су у другој линији одбране. Напади иду углавном на Горловку од неонацистичког батаљона Десни сектор, затим из реона Пескија ту је јединица Азов а дошла је и јединица Ајдар, и такође на село Спартак од стране Десног сектора и Азова. Дешава се да се и ти батаљони међусобно обрачунавају.

 

ДТ: Какво је расположење у народу?

ДБ: Народ није задовољан ситуацијом, они би хтели да се крене у контра напад и да се агресори тиме потисну даље од Доњецка, али је проблем што чекају да неко други реши њихове проблеме. Што се тиче војске, углавном се млади људи боре.  Добровољаца  више нема као што је било на почетку.  Народ је незадовољан што олигарски имају утицаја, али многи људи од њих примају помоћ, нпр. од Рината Ахметова. Не могу у исто време да прихватају помоћ и да се жале на њихов утицај. Волели би да се рат што пре заврши, али многи нису спремни да се улажу напоре.

 

ДТ: Реците нам нешто о српским добровољцима у Донбасу? Да ли долазе и даље у Донбас и да ли се боре?

ДБ: У последње време није било толико великих борби, али у суштини српски добровољци су увек спремни да се боре када је то потребно. Тренутно су два Србина болесна, не рањена већ болесна, и скупљамо сада помоћ за лекове. Чим их излечимо једног од њих женимо. Други су сви добро, на положајима су. Једној групи која је у Дебаљцеву је заиста тешко, немају ни воду ни грејање. Сада се неки српски добровољци из Донбаса спремају да иду мало на одмор у Русију. Имамо велики проблем што не можемо да одемо у Србију на одмор и да видимо своје породице, јер је српска Влада изменила закон и сада на нас који смо дошли овде да бранимо руски народ, гледа као на преступнике. Међутим то нас уопште не чуди ако видимо како се наша власт односи према држави и свом народу, посебно према Косову и Метохији. Имали смо малих проблема са неким српским добровољцима, али смо их решили. Српска власт на све начине покушава да обезвреди наша дела.

 

ДТ: Приликом мојих посета Доњецку и Луганску, разговарала сам са људима и увек су одушевљено реаговали када би им рекла да сам из Србије. Стекла сам утисак да људи у Донбасу знају да је српски народ уз њих, и да цене како помоћ наших доброовљаца, тако и подршку народа. Какви су Ваши утисци?

ДБ: Да, они су свесни наше подршке. Ми смо до сада организовали неколико пута и хуманитарне акције. Срби су слали новац и из Србије и из дијаспоре, и ми смо са тим новцем куповали храну. Једна породица из Донбаса је чувала децу која су остала без оба родитеља у рату. Код њих је било двадесет шесторо деце која су била гладна, јер нису могли да набаве храну.  Један наш човек из Аустралије је неколико пута слао новац и ми смо им куповали храну. Такође неколико пута смо купили лекове за болницу. Људи из Донбаса врло добро знају да је све то помоћ од српског народа.  Добили смо и захвалнице на којима пише: „ Хвала за помоћ коју је српски народ пружио народу ДНР“. Обично нас заустављају на улици када чују да говоримо српски и желе да попричају са нама и да нам се захвале. Они кроз нас гледају Србију.

 

ДТ:  Каква су Ваша предвиђања око даљег развоја ситуације у Донбасу? Да ли мислите да ће се рат ускоро завршити или ће бити настављен?

ДБ: Рат ће бити завршен, али је питање када. Мени се чини да ће још дуго да траје, и да ће имати осцилације у интензитету. Рецимо да ће пет-шест месеци бити мирно, па онда месец-два жестоко. То је заправо рат стрпљења, ко буде има више стрпљења, он ће победити. Мислим да би могао да потраје још две године, а до тада вероватно Украјина неће ни постојати као држава. Она је одавно банкротирала, а сву помоћ и оружје које примају од САД и ЕУ ће на крају морати да плате, само је питање на који начин. Постоји велика могућност да и у Кијеву избију међусобни сукоби оних који се боре само за власт. Проблем са Кијевом је што нису навикли да раде, већ да живе од Донбаса и да добијају од Русије. Сада то не могу да остваре.

 

ДТ: Да ли имате за крај неку поруку?

ДБ: Имам једну поруку за људе у Србији, да паметно гласају и да не дозволе да ова власт уништи нашу земљу до краја.  Нека мање гледају дневник у коме Вучић прича како га је срамота колико нам добро иде. Ми смо на ивици понора. Треба да се боримо за млађе генерације и за нашу децу. Немамо право ништа да предајемо, а по најмање Косово за које је изгинуло толико наших хероја.

Тагови: