Поштоване делегације и чланице УНЕСКО,

ribbetblog-cirilica1
Обраћамо вам се у име групе српских студената, а поводом разматрања о пријему самопроглашеног Косова* у чланство међународне организације за образовање, науку и културу, а чија је примарна улога заштита културног наслијеђа и свјетске историјске баштине.

 
Ми српски студенти желимо да скренемо пажњу и замолимо све земље чланице ове највеће УН породице да пажљиво размотре свој став по овом питању и да зауставе пријем Косова* у УНЕСКО. Међу потписницима овог писма се налазе и наше колеге студенти из Косовске Митровице од којих су неки били и живи свједоци рушења, уништавања, девастирања и паљења српских манастира, цркви и споменика, те сакаћења православних светих икона од стране својих комшија Албанаца, током мартовског погрома и етничког чишћења српског становништва са простора Косова и Метохије 2004. године.

 
Само током 17. и 18. марта те године, дакле за свега два дана, од стране оних који сада траже чланство у УНЕСКО, уништено је или на разне начине оштећено 35 православних објеката и то у званично вријеме мира. Још већи број је уништених светилишта од јуна до октобра 1999. године када је минирано, опљачкано, спаљено и уништено 76 цркви и манастира, о чему могу посвједочити и НАТО војници тадашњих зона одговорности КФОР-а из контигента САД, Италије, Њемачке, Велике Британије и Француске од којих су неки били ангажовани на чувању и заштити ових културно – историјских споменика.

 
Сав овај културоцид који је до сада учињен није задовољио апетите убица овог хришћанског и цивилизацијског наслијеђа па смо тако и данас свједоци нарушавања духовног живота, руинирања наших гробља, те и исписивања графита по православним хришћанским споменицима широм Косова и Метохије. Тачно пре годину дана 13.10.2014. црним спрејом на капијама манастира Високи Дечани старог VII вијекова који се налази на листи свјетске баштине под заштитом УНЕСКА, исписано је (ИСИС и УЧК), што прави јасну аналогију између оних који данас у Сирији уништавају древне историјске споменике и оних који су то чинили, и још увијек покушавају на простору Косова и Метохије. Најновији овакав чин датира само прије неколико дана и то за вријеме фудбалске утакмице између репрезентација Албаније и Србије, када је исписан графит на споменику погинулима за вријеме НАТО бомбардовања Србије 1999. године, а који се налази поред главног моста у сјеверном дјелу Косовске Митровице. Назив овог споменика и посљедњег у низу оштећених је „Истина“, баш као што је истина да је наша културна и сакрална баштина на удару оних који вас највише лобирају и моле глас за чланство, док у позадини тог чланства у албанским школама, научним круговима и институцијама већ одавно трају кампање за прекрајање историје и лажно образовање изврћући чињенице и тако спремајућу коначну пљачку богате српске културне баштине, желећи да је кроз чланство у УНЕСКО прикажу и уздигну као своју, јер по оној познатој узречици „100 пута поновљена лаж постаје истина“.

 
Осим са моралне, тако и са правне стране Косово* као територија и покрајина сходно важећој резолуцији Савјета Безбједности УН 1244 се не сматра државом као субјектом међународног права и према томе се не може квалификовати за пријем у УНЕСКО. Свако дјеловање супротно овоме било би повреда правних правила насталих под окриљем Уједињених нација. Стога вас молимо да поштујете правила УН – а и да зауставите пријем Косова* у УНЕСКО, а умјесто тога да уложите додатне напоре како би се порушени споменици културе на Косову и Метохији обновили и додатно заштитили.

 
Задужбинари и ктитори свих манастира на Косову и Метохији су били стари српски владари и велможе који су доказано бранили не само своје, већ и европско, те свјетско културно наслијеђе. Неке од ових светиња се налазе и на листи свјетске баштине под заштитом УНЕСКА као културно наслијеђе Србије. На том списку свјетске баштине са територије Косова и Метохије поред горе поменутог манастира Високи Дечани, налазе се манастири Грачаница, Богородица Љевишка и Пећка патријаршија.

 
У прилог овом писму шаљемо вам слике уништених и оскрнављених светиња, те оштећених објеката нашег богатог културног наслијеђа, које дају одговор свима којима то није јасно, зашто смо ми Срби посвећени и окренути ка нашем Косову и Метохији. Ове слике у исто вријеме представљају и наше сузе, и апел цивилизованом свијету током свих ових година страдања, да пробуде савијест осталих и да не дозволе да се преостало културно благо и наше вјековно наслијеђе преда у руке његових пљачкаша и касапина.

 
Са поштовањем,
Српски студенти из Бањалуке, Косовске Митровице, Београда, Новог Сада, Беча, Подгорице, Источног Сарајева, Крагујевца, Ниша, Бијељине и др.

Тагови: ;