Бараку Обами је време да престане да бунца о украјинском Криму. Становници Крима су срећни и поносни јер су поново нашли свој дом. И све несреће које су их на том путу задесиле, се никако не одражавају на љубав коју осећају према Русији, — пише француски новинар који је посетио Крим.

image172

Недавно је Обама изјавио да никада неће признати резултате референдума о прикључењу Крима Русији. У среду је о томе истом говорила и Евелин Фаркас (Evelyn Farkas), бивша сарадница Министарства одбране САД.

Међутим, после три месеца боравка на полуострву и комуникације са његовим грађанима разлози импресивног резултата прошлогодишњег референдума су по мом мишљењу очигледни.

Када је полуострво још увек било део Украјине, у Новој години у Севастопољу ватромет је почињао већ у 23 часова: многи су отварали шампањце по московском времену, што потврђује осећај припадности руском друштву.

Један кримски Татар ми је рекао да је током гласања имао сумње, али је превагао бес према Кијеву због неиспуњених обећања и равнодушности. Један од првих закона усвојених на Криму је било званично признање татарског језика, а на улазу у град сада висе путокази за џамије — баш као за црке и музеје.

Упркос инфлацији и расту цена, повећане су пензије, и људи немају разлога да страхују за своје благовремено исплаћивање. Поред тога, они, као и званичници разумеју текстове закона, јер су написани на руском, а не украјинском језику њима страном.

Кримљани који су сведоци колапса СССР се сећају како су се осећали када су лекције руског постале лекције «страног језика». Такође и немоћи украјинске државе пред криминалом, корупцијом и олигархијом. Прве зима, када нису радиле комуналне службе, није било грејања. Сећају се и када су кримски парламент и председник лишени свих овлашћења.

Током ових 20 година непоштовања, нагомилао се бес према Кијеву, који није одржавао санитарне, путне и енергетске инфраструктуре, и пуститио да ствари иду својим током. Данас, они виде како ствари функционишу у болницама, на улицама, како тече снабдевање електричном енергијом, водом, итд. Примећују да постепено има све мање корупције. Али схватају да је и даље дуг пут брисања трагова пустошти остале од украјинске власти.

Једне вечери је мој пријатељ у Севастопољу Максим Кораленко рекао: «Знате, при Украјини ја сам живео у некој земљи. Сада живим у земљи коју волим и којом се поносим.»

Обама треба да престане да бунца о украјинском Криму. Становници Крима су срећни и поносни јер су поново нашли свој дом. И све несреће које су их на том путу задесиле, се никако не одражавају на љубав коју осећају према Русији.

Тагови: ; ; ;