ЕУ  је зарад безбедности својих граница жртвовала своје вредности, јер ердоган тренутно није само неприкосновени султан у своме царству, он је султан који поново прети европи * „армију која ће овога пута запосести „зидине“ беча, берлина и других европских градова не чине војници жељни ратне славе, већ мигранти жељни бољег живота“.

 

меркел-ердоган-1024x692

 

Окарактерисати Турску као кључног европског „партнера“ по питању мигрантске кризе, па чак и само као „партнера“, не одговара правом стању ствари. Реч је о нужној сарадњи, у којој свака од страна проналази свој себични интерес – каже за Данас политички аналитичар Владимир Ајзенхамер.

 

Међутим, он истиче да је Турска, као прва и најважнија тампон зона између сиријско-ирачког „тамног вилајета“ и Европе, поднела до сада највећи терет избегличке кризе, примивши на своју територију више од два милиона избеглих лица са суседних ратних подручја. Константни прилив избеглица постао је велики економски, политички и безбедносни терет за Анкару. Ипак, вештом макијавелистичком политиком, турски председник Ердоган успео је да ово бреме претвори у своју предност и искористи га као адут за уцењивање ЕУ, сматра наш саговорник.

 

  • Након прошлонедељних поновљених избора, који су протекли у изразито недемократским условима, званичници ЕУ су се нашли у ситуацији да први пут, у једном вишедеценијском раздобљу, морају прекинути континуитет критика на рачун стања турске демократије и лицемерно оћутати бројна нарушавања фер политичке борбе током недавне изборне кампање, истиче Ајзенхамер.

 

Новембарски избори остаће, према његовим речима, у историји упамћени по две ствари. Прво, по томе што је Ердоган, како би осигурао наставак једнопартијске владавине, поново распламсао ватру вишедеценијског турско-курдског конфликта, гурајући државу две деценије уназад, у време када је борба против курдске ПКК била главно обележје турске политичке сцене. Друго, по томе што је један од водећих ЕУ лидера – Ангела Меркел – баш у том тренутку, дакле у самом фото-финишу изборне кампање, дошла у посету турском председнику.

 

  • Меркелова је тиме владајућој АКП дала предизборни ветар у леђа, и послала поруку да је Немачка спремна да на једно око зажмури на Ердоганове све ауторитарније политичке манире. Њеним стопама су кренули и високи званичници ЕУ, па су се тако Могеринијева и Хан готово утркивали ко ће пре честитати убедљиву изборну победу турском председнику, изјављујући како је ЕУ спремна да сарађује са новом турском владом. На тај начин је ЕУ зарад безбедности својих граница жртвовала своје вредности, јер Ердоган тренутно није само неприкосновени султан у своме царству, он је султан који поново прети Европи, оцењује саговорник нашег листа.

 

Он сматра да „армију која ће овога пута запосести ‘зидине’ Беча, Берлина и других европских градова не чине војници жељни ратне славе, већ мигранти жељни бољег живота“.

 

Он се слаже са незваничним информацијама да је страх од тога да би Ердоган могао омогућити бржи и већи транзит избеглица са своје територије ка Европи, прави разлог одлагања објаве овогодишњег Извештаја о напретку кандидата за чланство у Европској унији. „Европа се нашла у великом раскораку између заштите својих вредности, која налаже оштро критиковање политичке ситуације у Турској, и голог инстинкта за сопственим опстанком, јер актуелна криза почиње озбиљно да нарушава јединство унутар ЕУ. Ипак, чини се да ће интерес однети превагу и да европске бирократе убрзано раде на ублажавању извештаја који се тиче оцене стања турске демократије, док ЕУ званичници, уместо штапа, Ердогану сада машу шаргарепом – новчаном помоћи за избегличке кампове, убрзањем преговора о визној либерализацији и уопштено покретањем Процеса приступања са мртве тачке“, наводи Ајзенхамер.

 

У Шведској 122.000 избеглица

 

Стокхолм – Шведска је јуче саопштила да је прошле недеље у ту земљу ушло рекордних више од 10.200 особа које траже азил. Међу њима је било 2.827 малолетника без пратње родитеља, што је такође рекордан број. Прошле године је у Шведску ушло више од 4.300 особа из Авганистана, око 2.700 из Сирије и 1.400 из Ирака. Ове године је у Шведску стигло више од 122.000 избеглица, наводи АП. До краја године се очекује око 160.000 избеглица, што доводи Шведску на прво место међу чланицама Европске уније по броју особа које траже азил у односу на број становника. Шведска је прошле недеље најавила да ће затражити да неке избеглице буду премештене у друге земље ЕУ.

 

Аутор: С. Маринковић/ДАНАС

Евроазија.инфо

Тагови: ; ; ; ; ;