Неколико источноевропских земаља све је забринутије да би Запад могао да окрене леђа Украјини у замену за руску подршку у Сирији.

Barak-Obama-Vladimir-Putin-Jutjub-650x411.

Како наводе, Париз, Москва и Вашингтон развијају све јаче везе у заједничкој борби против Исламске државе.

Три балтичке земље које су до 1991. биле у саставу Совјетског савеза – Естонија, Летонија и Литванија – посебно је уплашила анексија Крима од стране Русије прошле године и брину их територијалне амбиције Русије, пренела је агенција АФП.

Заједно са Пољском, тај «балтички трио»заговара крајњу чврстину према званичном Кремљу, а они такође страхују да би конфликти у Украјини и Сирији могли да престану да се посматрају одвојено.

«То су различите кризе и не смемо их повезивати, оне се морају разматрати одвојено», изјавио је за АФП шеф литванске дипломатије Линас Линкевичијус и додао: «Неприхватљиво је говорити о некој трговини, уступцима или сферама интересовања.»

Француски председник Франсоа Оланд је ове недеље позвао на успостављање широке коалиције против ИД након недавних терористичких напада у Паризу, а одговорност је преузела Исламска држава.

Русија је у прошли четвртак саопштила да би била спремна да сарађује са том коалицијом, под условом да њене чланице поштују суверенитет Сирије.

Таква сарадња не би претерано обрадовала балтичке земље.

«Литванија неће учествовати у било каквој новој коалицији у којој ће учествовати или би желела да учествује Русија», изјавила је председница Литваније Далија Грибаускаите.

«Русија и дан данас окупира територију једне земље и води рат у две земље, Украјини и Грузији», истакла је она у петак, након састанка са својим балтичким колегама у одмаралишту Паланга на западу Литваније.

Летонско Министарство спољних послова је у петак саопштило да би „балтичке земље требало стално да подсећају свет на илегалну анексију Крима. Борба против тероризма и разрешење конфликта у Сирији не би требало да се догоде на штету Украјине»

Чланови нове конзервативне владе Пољске су се за сада уздржали од коментара, иако се о теми сарадње Запада са Русијом нашироко говори у медијима.

«Потреба да се реши проблем ИД не би требало да промени нашу позицију према Русији», изјавио је посланик пољске опозиционе Цивилне платформе Марцин Кјервињски.

«Иако званично није предложено, Москва се нада да би, ако коалиција против ИД угледа светлост дана, притисак по питању Украјине могао да попусти и да би један број земаља могао да каже ‘пошто се боримо заједно, санкције не треба обновити», оценио је за АФП пољски аналитичар Војћех Лоренж.

Европска унија ће следећег месеца размотрити да ли да продужи или укине санкције уведене Русији због анексије Крима. Дипломатски извори из Брисела наводе да ће оне бити продужене, али није јасно колико.