Потпредседник САД Џо Бајден и шеф Европског савета Доналд Туск желе да Србију и Републику Српску извуку из руског загрљаја и да смање утицај Турске у БиХ.

 

20151125181954_338490 (1)

То наводи загребачки Јутарњи лист и додаје да је то једна од тема ванредног самита Брдо-Бриони који се одржава у Загребу, а на ком учествују лидери земаља бивше Југославије и Албаније, у присуству Бајдена и Туска.

Позивајући се на неименованог саговорника, „Јутарњи „наводи да Европа, притиснута проблемима, више готово и не размишља о проширењу. Ко је ушао, ушао је, истиче се и напомиње да су земље југоистока због тога све нервозније – од Србије која чека отварање првог поглавља до Македоније која се није помакла с места.

 

На Косову је, подсећа саговорник „Јутарњег“, прикупљено брдо потписа против нормализације односа са Београдом, а БиХ 20 година после Дејтона грчевито тражи нова решења.

 

Истовремено, Црна Гора би до краја године требало да добије позивницу за улазак у НАТО, чему се Русија жестоко противи.

 

„У таквој ситуацији САД од Хрватске тражи да поново преузме улогу лидера у региону и на неки начин повуче земље региона према Западу. Амерички циљ је извући Србију и Републику Српску из руског загрљаја и смањити утицај Турске на БиХ“, рекао је неименовани саговорник листа.

 

Напомиње да ће то бити све само не формални самит на какве смо у прошлости били навикли.

 

„Иницијатива да амерички потпредседник Џо Бајден посети Загреб дошла је од хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић, али ју је свесрдно прихватила и Бела кућа. Бајденов долазак поклопио се с осетљивим тренутком када се Европа бори против тероризма, а све је више и терористичких пријетњи из Босне и Херцеговине па је америчкој администрацији изузетно важно вратити се ‘за стол’ на југоистоку Европе“, наводи се.

 

Мерило се, стоји, да ли је из безбедносних разлога тренутак да Бајден дође у Европу, али је процењено да Хрватска има велико искуство у организацији скупова и да је увек до сада то радила беспрекорно.

 

Према речима високог дипломатског извора, уз напомену да су Бела кућа и све службе које су учествовале у припремама Бајденовог пута закључили да нема разлога за одгађање доласка потпредседника САД.

 

Стога ће загребачки ванредни самит шефова држава региона бити важан из најмање три разлога.

 

Између осталог и зато што ће лидери југоистока од Бајдена и председавајућег Европског савета Туска чути које се мере предузимају у глобалној борби против тероризма.

 

Истовремено, председници земаља југоистока Европе пренеће важне информације о том горућем светском питању другом човеку Америке, а то се, како је наведено, посебно односи на „тројицу чланова Председништва БиХ, те шефове држава Србије, Косова и Македоније“.

 

Главна тема разговора биће јачање институција држава региона у борби против верске радикализације.

 

То се пре свега односи на јачање полицијских и обавештајних капацитета држава у регији те јачање легитимних верских заједница у Босни и Херцеговини, Србији и Македонији.

 

Према речима наших суговорника, разговараће се о тзв. хрватском моделу међуцивилизацијског дијалога и односа с верским заједницама, а конкретно о томе како ваља применити хрватски модел односа државе и исламске заједнице.

 

Наиме, дијалог и изузетну сарадњу с државним институцијама представници Мешихата Исламске заједнице у Хрватској наводе као пример тога како би држава и друштво требало да се односи према исламској заједници.

 

„Наши суговорници нам наглашавају да у том контексту исламска заједница у БиХ није проблематична. Уосталом, након напада у Паризу и и Сарајеву управо су представници тамошње исламске заједнице најоштрије осудили те догађаје. Проблем су радикалне струје у исламској заједници у Србији, односно на Санџаку и Македонији. Према свим обавештајним подацима управо је Санџак једно од важнијих средишта регрутације исламистичких бораца који одлазе у редове ИС-а у Сирију и Ирак. Осим тога, у тамошњој исламској заједници велики је број радикалних имама који позивају на борбу против тековина западне цивилизације“, наводи „Јутарњи“.

 

Хрватској је америчка администрација наменила посебну улогу као најпоузданијем савезнику у овом делу Европе с којим је остварена и изузетно добра војна сарадња. Допринос Хрватске у борби против тероризма је значајан, иако често невидљив, а то се од Хрватске очекује и убудуће.

 

Улога њених служби и надаље ће бити надзор стања у Босни и Херцеговини и блиска сарадња с обавештајним службама у тој земљи.

 

Такође, наводи се да се избегличка криза никако не смирује и почиње угрожавати не само стабилност уједињене Европе, него и целог подручја Блиског истока.

 

Иако питање избеглица није службена тема разговора, о томе ће засигурно бити речи.

 

За мир у Сирији и договоре с Турском и Грчком Американци су један од кључних играча, без обзира на то што и Европа грчевито настоји доћи до решења. Да је стање драматично није потребно посебно упозоравати, нарочито посје суботњег скупа ЦСУ-а на којем се од немачке канцеларке Ангеле Меркел директно тражило да каже која је горња граница броја избеглица за пријем у Немачкој.

 

Упркос бурној расправи и притисцима, Меркелова се није изјаснила. Настави ли се избегличка криза, сигурно ће следити затварање граница, од Аустрије и Словеније, преко Хрватске до Србије и Македоније, али ни то неће решити проблем, наводи „Јутарњи“.

 

Извор: ФСК

 

Тагови: ; ; ; ;