БЕОГРАД – „Србија и Косово сада морају да удвоструче напоре у дијалогу како би дошли до нових споразума“, каже Дејвид Лидингтон, министар у влади Велике Британије. Интервју Дејвида Лидингтона за Блиц преносимо у целости.

Министар за Европу у влади Велике Британије истиче да је у овом тренутку кључно да се бриселски дијалог, без обзира на све проблеме, настави.

Да ли неслагања Британије и Србије поводом уласка Косова у Унеско и резолуције о Сребреници у СБ УН могу да остави неке последице на односе две земље?

– Мислим да су односи тренутно добри. Никога у Србији не изненађује да ми подржавамо државност Косова и његово чланство у регионалним и међународним организацијама. Подржавамо и досадашњи напредак у дијалогу, али желимо да видимо и Србију и Косово да удвоструче напоре ка даљим споразумима. Проширење ЕУ носи у себи претпоставку да на крају и Србија и Косово пронађу начин да живе једни поред других.

Хоће ли на крају тог пута Србија морати да призна независност Косова?

– Није на Британији да се намеће у односима Београда и Приштине тако што ће рећи како да се то тачно уреди. Ипак, у отварању процеса придруживања ЕУ записано је да треба да постоје добри односи са суседима. Зато Србија треба да их има са свима, укључујући Косово.

Да ли ће прва преговарачка поглавља Србије са ЕУ бити отворена до краја ове године?

– Не могу да предвидим тачан датум, верујем да је поглавље 35 (о Косову) близу завршетка.

Шта мислите о балансирању Србије између НАТО и Русије, као и о чињеници да Србија Русији не жели да наметне санкције? Да ли сте забринути због руског утицаја?

– Забринутост није права реч. Мислим да је Русија одлучила да третира Европу као стратешког непријатеља, а не као стратешког партнера, а акције које предузима у Украјини су веома опасан преседан. Ипак, ми настојимо да имамо цивилизоване односе с Русијом јер је она једна од главних сила данас. Када су у питању односи Србије и Русије, постоји доста историјских, културних и религијских веза, и то разумемо. Међутим, чињеница је и то да Србија има значајно већу робну и трговинску размену са ЕУ него с Русијом. Зато и верујемо да је у интересу Србије да настави са европским интеграцијама, што ће захтевати даље реформе.

Како, по вашем мишљењу, Србија реагује у тренутној избегличкој кризи и како тај проблем може да се реши?

– Не критикујем то како се Србија носи са овим проблемом јер постоји велики изазов за све земље западног Балкана. Не верујем да постоји брзо решење. Морамо да се позабавимо тиме што милиони људи у Африци и источној
Азији осећају да су у опасности из политичких разлога.

Родитељи мале деце мисле да се треба упустити у ризик преласка морске границе како би обезбедили сигурно уточиште. Морамо да размислимо и о томе шта радимо у њиховим земљама, да помогнемо у донирању хуманитарне помоћи, поново израдимо инклузивну политичку структуру, бољу економску ситуацију и већу запосленост јер ће се на тај начин људи осећати мање очајним и мање спремним да оду. То је једина рационална дугорочна стратегија.

Како Србија може да помогне у борби против тероризма?

– Треба да сарађујемо јер имамо заједнички интерес у борби против тероризма. Кључни део споразума о придруживању Србије и ЕУ су поглавља 23 и 24, која се односе на успешну реформу правосуђа и српског безбедносног система. Ако осећају да је направљен добар помак у владавини права и решавању проблема корупције, остале земље ЕУ ће бити сигурније да деле своје информације са Србијом. Србија треба да интензивира сарадњу која већ постоји.бр

Изворник: Правда.рс

Фото: јутјуб

Тагови: