НАТО се није ни након терористичких напада у Паризу, а ни после обарања руског авион, укључивао у елиминисање тренутно највеће безбедносне претње — терористичке Исламске државе. Чему онда НАТО служи, запитали су се многи председници земаља-чланица ове организације.
Постојање НАТО-а као војне силе дискутабилно је још од распада Варшавског пакта, а одавно је прекршен џентлменски договор да се НАТО неће ширити на исток, који је постигнут када је СССР пристао на повлачење трупа из Источне Немачке, што је довело до поновног уједињења Немачке. НАТО се ширио у неколико таласа и све се више примицао границама Русије. Ново могуће проширење, сада на Црну Гору, Москва је више пута оценила као провокацију. Запад је пак уверен да је Кремљ заслужан за антивладине протесте у Црној Гори „како би покушао да скрене земљу са пута ка НАТО-у“.

 

нато

 

С друге стране, НАТО се не бави кључним савременим претњама за глобалну безбедност као што су тероризам и сиријска криза. Да ли НАТО уопште игра важну улогу у борби против тероризма и у решавању криза, питање је које је покренуо и лист „Волстрит џурнал“. Овај лист је приметио да и Америка жели да избегне директно учешће НАТО-а у борби против ИД, између осталог, због политичких несугласица унутар Алијансе поводом ситуације у Сирији.
Каква и која је улога НАТО-а данас у свету?
Андреј Манојло, политички аналитичар, члан научног савета при Савету безбедности Руске Федерације, за Спутњик каже да НАТО не може да опстане без константног проширења. „Уколико Алијанса одустане од ширења свог утицаја на нове земље, унутар блока ће почети стагнација и међусобни неспоразуми. Требало би имати у виду да НАТО чине земље са различитим режимима и спољнополитичким интересима. Да је НАТО одустао од проширења, то би значило почетак распада ове организације. Сад НАТО покушава да на било који начин увуче Црну Гору у блок, јер би због повољног географског положаја Црна Гора могла да постане важно упориште НАТО-а, одакле би Алијанса могла да делује у неколико стратешких праваца“, истиче он.

Наш саговорник подсећа да је распуштања Варшавског пакта био већи ударац за НАТО него да је он опстао, јер је Алијанса тада изгубила циљ постојања.
„Сједињене Америчке Државе су покушале да НАТО преусмере на међународне мировне операције, али може се рећи да је ова иницијатива пропала. НАТО и даље наставља политику конфронтације са Русијом, упркос заједничкој глобалној претњи на границама западног света, званој ДАЕШ (ИД)“, објашњава Манојло.
Пуковник у пензији и аутор у Фонду стратешке културе Горан Јевтовић каже да је НАТО политичко-безбедносни војни савез 28 земаља, којима би ускоро могла да се придружи и Црна Гора. Он објашњава да НАТО има врло прецизан Северноатлантски уговор, који се базира на члану 51 Уједињених нација, по коме је и формиран, али у коме нема офанзивне компоненте, већ се заговара одбрамбена димензија.
„Међутим, улога НАТО-а је врло проблематична, с обзиром на то да нити су све чланице у том савезу равноправне, иако би формално то требало да јесу, нити имају исту моћ одлучивања. Значи, ми тај савез морамо да посматрамо као једну вишедимензионалну организацију, која је у времену у коме постоји јасно показала своје лице“, каже Јевтовић.
Он напомиње да НАТО не може формално-правно да донесе одлуку којом би ступио у борбу против тероризма, јер њихов уговор не предвиђа да се боре против „флуидног противника“, али су зато његове чланице ангажоване.
„Ако неко има дилему да ли НАТО званично или незванично стоји иза тога, она ће бити развејана само ако се узме у обзир да НАТО ниједном као савез, ту мислим на Савет НАТО-а и његове министарске нивое, није осудио мешање својих чланица. Поента је да НАТО стоји иза свега тога, као једна наднационална творевина, која није, како се мисли, водећа полуга земаља света попут Америке, Велике Британије или Француске, већ је нешто изнад. То је кров, а изнад њега стоје они популарни ’владари света‘ који се у јавности и не виде или нису препознатљиви“, каже он.
Наш саговорник напомиње да своје тврдње заснива на глобалистичким агендама које се заснивају на идеји стварања Новог светског поретка, до многих других агенди које, каже он, не иду на руку човечанству, поготово не у правцу мира и безбедности. Он додаје да су бомбардовање Србије 1999. године (без одобрења УН) и разбијање Југославије најбољи примери како НАТО функционише и чему заправо служи.
НАТО од распада Варшавског пакта, по речима нашег саговорника, има само једну мету — Русију.

„Русија је главни и вечити противник. Када је престао да важи Варшавски уговор, престала је и потреба за постојањем НАТО-а, или барем потреба за тим да његова улога буде агресивна. Међутим, они су интензивно, прво преко Партнерства за мир, а касније и директно, укључили скоро све бивше државе Варшавског пакта у НАТО. Од разбијања Југославије па наовамо, улога НАТО-а је потпуно агресивна“, тврди Јевтовић и додаје да је све што се од тада ради припрема за продор ка Русији.
У том контексту он објашњава и да НАТО-у није битна Црна Гора као држава, већ је посматра са војног аспекта као територију, јер, како каже, докле год НАТО војно не поклопи све стране, он не сме да крене у решавање главног задатака, а то је Русија.
„Тако, рецимо, ако Црна Гора не би била део НАТО-а, и када би се десило да један руски брод уђе у воде Црне Горе на позив тамошње власти, догодило би се то да би јужна команда Јужног крила НАТО-а у Напуљу била практично одсечена, што би значило да би НАТО морао да се бави тим проблемом“, објашњава наш саговорник.

Тагови: