Алијанса планира нову резолуцију за Балкан

 

necemo-u-nato-necemo-u-rat

 

Првог децембра, на састанку Министара иностраних послова земаља НАТО-а у Бриселу, Црна Гора може добити званичан позив да се придружи алијанси. Али, таква судбоносна одлука за чланство једне земље у војном савезу, може се остварити само вољом народа на референдуму. У случају приступања Црне Горе у НАТО, Русија ће бити приморана да промени своју политику у односу на ову пријатељску земљу.

 

Референдум или криза

 

Такво мишљење је изразила државна Дума на задњој конференцији за новинаре у прес центру «Парламентская газета» на међународном «округлом столу»  на коме су учествовали и представници парламентарних опозиционих странака у Црној Гори, а која је била посвећена кризи у тој јадранској Републици.

 

Како је приметио заменик Председника државне Думе Сергеј Железњак, најважнија одлука коју данас доноси Црна Гора, без широке националне дебате може довести Републику до дубоке кризе. Крајем септембра је већ дошло до оштрих сукоба између полиције и демонстраната у главном граду — Подгорици. Крајем новембра, у индустријском центру Црне Горе и другом по величини граду Никшићу који има 57 000 становника, 12 000 њих је присуствовало митингу против политике актуелне власти.

 

«Свака одлука о приступању Црне Горе алијанси, а то је важна одлука, треба бити донета на основу међународног права и на основу законодавства Црне Горе, које се заснива на прихватању воље народа», рекао је заменик.

 

«Дакле, ми у потпуности подржавамо све иницијативне групе које инсистирају на одржавању референдума». Он је нагласио да ће Русија прихватити сваки исход народног гласања.

 

Према посланицима државне Думе, на основу положаја држављана Републике, «неутралност Црне Горе може да донесе већу политичке, па чак и економску корист од потчињавања једном блоку». Приступање Републике НАТО-у неће проћи незапажено у Русији.

 

«Ако тамо буде размештена војна инфраструктура алијансе, ми ћемо морати да реагујемо у складу са тим и да ограничимо своје контакте у економским и другим областима у којима се грађани Црне Горе ослањају на Русију», рекао је Сергеј Железњак.

 

Безбедност не расте

 

С друге стране, нагласили су учесници «округлог стола», немојте мислити да ће приступање Црне Горе НАТО-у да побољша безбедност земље. Живи пример за то су недавни догађаји у Француској. Истовремено Црна Гора не ојачава Северноатлантски савез, узимајући у обзир везе политичких структура земље са полукриминалним структурама.

 

«Примање у своје редове државе у којој постоји отворени сукоб, НАТО би могао доћи у ситуацију да одговара за поступке земље чије понашање дискредитује и уништава оно што НАТО заговара», рекао је Сергеј Железњак.

 

Према његовим речима црногорско руководство, осећајући губитак подршке становништва, настоји да што је пре могуће реализује дате му инструкције.

 

У таквим околностима, рекао је Сергеј Железњак, грађани Црне Горе могу увек да рачунају на подршку Русије.

 

«Ми ћемо доказати, у свим цивилизованим форматима, да та подршка постоји», додао је он. О овоме је 20 новембра доњи дом руског Парламента дао одговарајуће саопштење у ком позива посланике других земаља да спрече ширење НАТО-а придруживањем Црне Горе алијанси.

 

Према мишљењу члана комитета државне Думе за послове Заједнице бивших Република, евроазијске интеграције и везе са сународницима Василија Лихачова, постоји још један аспект који изазива озбиљну забринутост, а то је «ригидност чланица НАТО» која се манифестује у решавању различитих проблема.

 

«Они су поставили циљеве и остварују их по било коју цену», нагласио је он. У овој ситуацији је потребно одлуку о приступању Црне Горе у НАТО тражити путем референдума.

 

Међутим, могућност његове организације и даље остаје велико питање. Према мишљењу историчарке и новинарке Елене Пономарове, одлука о приступању Црне Горе у НАТО ће вероватно бити донесена у Парламенту земље, а не на референдуму. Она је то закључила на основу чињенице да је по Уставу Парламент тај, а не грађани, који одлучује о националним питањима, па тако и о приступању земље војним и економским савезима. Пономарова је рекла да би најбоље решење за Црну Гору било да одржи концепт војне неутралности.

 

«Црна Гора има јединствени геополитички положај који може бити важан мост између Запада, Руске Федерације и чланица ЕУ», уверена је Пономарова.

 

Власт игнорише мишљење народа

 

Током гласања у септембру у Скупштини Црне Горе, већина парламентараца је подржала политику уласка у НАТО. Али је трећина посланика била оштро против. Према речима једног од лидера Демократског Фронта Андрије Мандића, тај број се не може игнорисати.

 

«Премијер Црне Горе Мило Ђукановић и званичници НАТО-а желе да увуку земљу у савез преваром, без узимања у обзир воље народа. Истовремено, грађани земље активно подржавају одржавање референдума, јер их занима колики проценат људи жели да се придружи Унији», рекао је током «политике округлог стола».

 

Према његовим речима, одржавање референдума је једини легитимни начин да се реши будућност земље.

 

«Влада Црне Горе жели да буквално «провуче» одлуку о уласку у НАТО кроз Скупштину, али им то неће проћи. Људи ће поново изаћи на улице, опозиција ће их подржати», изјавио је Мандић.

 

У међувремену, по његовим речима, земља је на ивици социјалне експлозије. Иако у медијима у Црној Гори доминира позиција Владе у вези са уласком државе у Северноатлантски савез, грађани Републике имају доста могућности за алтернативу и објективне информације о стању у земљи. У том смислу, Мандић је изразио захвалност државној Думи за наступ пред у европским парламентарцима са апелом да не укључују Црну Гору у НАТО.

 

Према мишљењу Црногораца, најбоља опција за Републику је очување неутралности. Ово посебно истиче председник Демократске народне партије, посланик у Скупштини Милан Кнежевић.

 

«Русија заједно са НАТО-ом треба да обезбеди ову неутралност», верује овај политичар.

 

Без обзира на исход данашњег заседања Министара иностраних послова НАТО-а у Бриселу, црногорском народу остаје могућност, коју је искористила већина кандидата за чланство у Алијанси, да сами изразе мишљење о тако важном питању као што је приступање овој организацији.

 

«Без сумње, грађани Црне Горе  као субјект власти, могу да потегну ово питање и да преиспитају одлуку о уласку у НАТО, која је усвојена на седници Скупштине у септембру», рекао је Василиј Лихачов. Русија је, по уверењу посланика, спремна да подржи Црногорце по том питању.

 

Чињенице

 

Црна Гора је земља у југоисточној Европи, на обали Јадранског мора у оквиру Балканског полуострва. Граничи се са Хрватском, Босном и Херцеговином, Србијом и Албанијом. Главни град је Подгорица.

 

Према попису из 2011 године, у земљи живи 620 000 људи. Од тога, око 45% се изјашњавају као Црногорци, 29% као Срби, 8% као Бошњаци, 5% као Албанци. Званични језик је црногорски, који многи сматрају дијалектом српског језика.

 

До априла 1992 године, Црна Гора је била једна од република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Након распада Југославије, огромна већина грађана Републике је била за очување заједнице са Србијом. Формирана је Савезна Република Југославија, која је постојала под разним именима до јуна 2006 године, када је Црна Гора након референдума одлучила да постане суверена држава.

 

Крајем 2008 године, Република је аплицирала за чланство у ЕУ, а крајем 2010 је добила званични статус кандидата и активно преговара да се придружи ЕУ. У децембру 2015 године Црна Гора може бити позвана да се придружи НАТО-у.

 

Основу економије Црне Горе традиционално чине црна металургија (центар у Никшићу), прерада алуминијума (Подгорица). Тренутно, значајне приходе у државни буџет доноси туризам. Правим драгуљем земље се сматра њена обала на Јадранском мору дужине око 300 км и кањон реке Таре, чија дубина  достиже 1200 м, што га чини најдубљим у Европи.

 

Руси не само да уживају у посети Црној Гори као туристи, већ неколико година активно купују некретнине на обали. Према неким извештајима, до сада су руски грађани и правна лица превела у своје власништво око 50 000 станова, апартмана и приватних вила у овој јадранској Републици.

 

Ката Буцик

 

Тагови: ; ; ; ; ; ;