Долазак Путина на чело Русије, почетак војних реформи

Војне реформе у Русији спроводе се у континуитету од првог доласка Владимира Путина на место председника РФ 2000. године. У том тренутку било је преко потребно доношење решења за фундаменталне проблеме војног сектора. Пре свега избор прихватљивог нивоа потрошње за одбрану земље, затим однос постојећих структура, садржаја и инвестиција и избор приоритета између сила нуклеарне превенције и снага опште намене, као и избор основних принципа регрутовања.

 

Topol-M (1)

 

«Оно што је важно, то је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње».

 

Постојало је више предлога и различитих приступа од стране руководећих људи у војно-одбрамбеном сектору, али треба рећи и то да су се усвојена начела мењала током реформи и да су реформе прилагођаване текућим геополитичким процесима и потребама ефикасне одбране. Оно што је важно је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње.

 

Како је сам процес крајње сложен и условљен многим различитим факторима, односно структурама током његовог спровођења, несумњиво је дошло и до одређених грешака,  које су касније у току процеса препознате и исправљене.

 

У фебруару 2000. године Савет безбедности РФ је утврдио руску војну доктрину у којој су назначени нови изазови на које Русија треба да реагује. Посебан акценат стављен је на дешавања на Северном Кавказу, експанзију НАТО на исток и нову војну концепцију Северно-атлантске алијансе.

 

У августу 2002. године Путин је одобрио принципе државне политике РФ за развој војске до 2010. године. Издвојена су значајна средства у структури буџета намењеног за одбрану, на истраживање и развој. До краја првог председничког мандата и почетком другог, извршене су административне и структурне реформе као предуслов за постизање  постављеног циља: Прављење нове армије која ће бити савремена, мобилна и у стању сталне борбене готовости.

 

Стубови отаџбине-породица и војска

 

У марту 2006. године председник Путин је потписао промене закона „ О војној обавези и војној служби“ у вези са скраћењем војног рока са 24 на 12 месеци. Примена дванаестомесечног служења војног рока је планирана од 1. јануара 2008. године.

 

 

У свом годишњем обраћању Савету Федерације (Горњи дом РФ) средином свог другог председничког мандата (2006) Владимир Путин је ставио акценат на војску и војне реформе. Том приликом је нагласио да су стубови отаџбине породица и војска и да је питање модернизације руске војске од велике важности за руско друштво:

 

„Неопходно је јасно схватити да ће кључну одговорност за сузбијање претњи и обезбеђивање глобалне сигурности, имати водеће светске силе које поседују нуклеарно оружје и моћне полуге војно-политичког утицаја.“

 

До краја првог председничког манадата и почетком другог, извршене су административне и структурне реформе као предуслов за постизање  постављеног циља: Прављење нове армије која ће бити савремена, мобилна и у стању сталне борбене готовости.

 

Председник Путин је оценио да се ситуација у руској војсци мења у погледу квалитета, да је саздана савремена структура оружаних сила и да се војне јединице реорганизују у складу са новом модернизованом војном техником која чини основу система наоружања до 2020. године. Изнео је и тезе да је неопходна константна систематска политика повећавања издвајања за систем одбране земље, као и да циљеви модернизације морају бити везани за повећање ефективности стратешког нуклераног оружја и превазилажењем проблема противракетне одбране (ПРО) противника.

 

Нова фаза реформи Војске РФ

 

Петодневни рат  008. године у Јужној Осетији  и Абхазији, када је грузијска војска напала руске мировне снаге и локално становништво, условио је нову етапу реформе војске. Тада је утврђено да је РФ потребна флексибилнија и мобилнија војска, стално борбено-спремна и способна за брзо реаговање пре свега у ограниченом броју сукоба на територији Русије и  територијама бивших земаља СССР, као и окружењу.

 

С друге стране, одбрана Русије од других великих сила при директном сукобљавању базира се на нуклеарном наоружању. До 2012. спроведене су стратешке структурне реформе, које су се у основи тицале система управљања, односно командне структуре са циљем да се војска традиционалне војне мобилности трансформише у снаге константне пуне борбене готовости. Реорганизована је централна војна команда, а дотадашњи ланац управљања (војни округ, армија, дивизија, пук) замењен је новим (војни округ, оперативно командовање, бригада). Осим тога, смањен је укупан број оружаних снага са 1,13 на милион људи, како и официрских позиција са 355 хиљада на 155 хиљада.

 

У новој фази војних реформи од 2008. до 2011. године спроведене су и следеће мере:

— инвестиције у обнову војно-индустријског комплекса

— јачање материјално-техничких капацитета војске

— укрупњавање војних округа

— реорганизација копнене војске

— реорганизација војно-ваздушних сила, против-ваздушне одбране и ратне морнарице

— формирање војске ваздушно-космичке одбране

— реформисање система војног образовања

— интензивирање војних вежби.

 

Државни програм развоја наоружања 2007-2015. реализован је у потпуности и 2011. године замењен Програмом развоја наоружања 2020, а државна администрација је 2012. године већ почела израду Програма развоја наоружања 2016-2025. Кроз Државни програм развоја наоружања реализовано је опремање војске савременим наоружањем. Развој наоружања и опремање војске новом војном техником је најскупљи и најдугорочнији правац реформе Војске РФ.

 

Наставак реформи у циљу одбране суверенитета и националних интереса земље

 

У кампањи за председничко место 2012. године, Владимир Путин је објавио предизборни програм националне безбедности насловљен са „Да будемо силни – то је гарант националне безбедности за Русију“. Скренуо је пажњу на то да се иза речи: „Национални суверенитет не треба да се односи на ресурсе од глобалног значаја“ крије опасност за Русију и да због тога ни под каквим условима Русија не сме да одустане од потенцијала стратешког одвраћања већ да ће га јачати. Подсетимо се да је Мадлен Олбрајт још 2008. године изјавила „Неправедно је да Русија располаже толиким пространством и толиким природним богатством, док друге земље у томе јако оскудевају. На просторима Сибира и руског Далеког истока, било би места за многе друге“.

 

Владимир Путин је у програму 2012. јасно истакао да Русија неће моћи да ојача међународну позицију, развој економије и демократске институције, уколико није у стању да се одбрани.

 

Од 2012. године је почела нова фаза савремене реформе Војске РФ коју карактеришу следеће мере:

— интензивирање војних вежби

— професионално усавршавање војних лица

— побољшање социјално-економског статуса запослених у војсци и војних пензионера

— повећање угледа војске

— формирање Националног центра за управљање одбраном Руске Федерације

— омогућавање странцима да служе у руским Оружаним снагама

 

Председник Путин је 2013. године потписао указ о формирању Националног центра за управљање одбраном Руске Федерације (НЦУОРФ), који је наследник Централног командног пункта Генералштаба оружаних снага Руске Федерације. НЦУОРФ је почео са радом 1. децембра 2014. године у циљу координације Оружаних снага Руске Федерације и подршке стању борбене готовости, и такође за испуњавање других информационих и координационих задатака, неопходних за обезбеђивање националне одбране.

 

Владимир Путин је у програму 2012. јасно истакао да Русија неће моћи да ојача међународну позицију, развој економије и демократске институције, уколико није у стању да се одбрани.

 

Изменама закона у 2015. години, тачније амандманима на федерални закон „О војној обавези и војној служби“ дозвољено је и странцима да служе руску војску. Председник Путин је потписао указ о изменама важећег закона 2. јануара 2015. којим су прецизирани услови служења војног рока у Оружаним снагама РФ за грађане других земаља. По њима, руску армију може да служи било који грађанин друге земље уколико влада руским језиком и није нарушио закон. Још једна погодност је да странци који служе у руској армији стичу право на руски пасош.

 

Нова војна техника и побољшање имиџа Оружаних снага РФ

 

Реформама које су спроведене у руској војсци претходних година, упоредо са основним циљевима који су наведени, подигнут је углед војске на виши ниво. Државно руководство  је уложило много труда да представи Оружане снаге РФ на прави начин, као главни ослонац државе и велику снагу Русије. Осим Параде победе као главне манифестације којом РФ демонстрира своју снагу, организују се и многобројне друге манифестације, изложбе, конференције са циљем приближавања војске народу и промовисања Оружаних снага.  Први пут је у 2015. години одржан Међународни војно-технички форум „Армија 2015“.
На овом форуму су приказана сва достигнућа војне индустрије РФ и посетиоци су могли не само да виде војну технику, већ и да се увере у ефикасност војне технике на терену. На неколико полигона у оквиру парка „Патриота“ у Подмосковљу, специјално изграђеном за потребе војног форума, организоване су војне вежбе, симулације борбе и такмичења.  Према речима организатора, циљ форума „Армија-2015“ јесте „јачање међународне војно-техничке сарадње и васпитавање омладине у патриотском духу што ће се позитивно одразити на имиџ Оружаних снага РФ“. Патриотизам је последњих година врло актуелан у руском друштву, што се може приметити на сваком кораку.

 

Војна индустрија и војна техника РФ су данас на завидном нивоу. Стратешке нуклеарне снаге, противваздушна одбрана и авијација су модернизоване, а планирано је да до 2020. године модерно оружје буде заступљено са 70% у оружаним снагама РФ. Русија је највећа светска нуклеарна сила и такође је најјача по конвенционалним копненим снагама. Ове две чињенице јасно указују на то да РФ може да се одбрани од било које друге силе.

 

Што се тиче морнарице и ваздушних снага, оне нису на првом месту. Русија је суштински усмерена на развој система одбране, а не на оружје за освајачке походе попут САД. Многи аналитичари радикалне војне реформе које су до сада спроведене, пореде по значају са армијским реформама Петра Великог и реформама војног министра Дмитрија Миљутина за време цара Александра другог. Свакако је у новијој историји Русије, ово најзначајнија реформа од реформе Црвене армије пре Другог светског рата. Оно што се са сигурношћу сада може рећи, након ангажовања Русије у Сирији, јесте да су резултати војних реформи и развој војне индустрије РФ очигледни, и да је Русија вратила углед респектабилне војне силе у свету. Посебно изненађење представљало је ново високо прецизно оружје испробано наношењем удара по војним циљевима Исламске државе у Сирији.  У склопу те операције, лансирано је двадесетшест крстарећих ракета са бродова Каспијске флоте. Погођени су циљеви који су се налазили 1500 км од места лансирања ракета. Ускоро ће овим оружјем бити опремљена и Црноморска флота руске морнарице, што потпуно мења безбедносну архитектуру евро-азијског простора.

 

Утицај Русије на Блиском истоку све више јача, а осим нових ракета поморских снага, велики проблем за агресивне силе запада и њихове савезнике на Блиском истоку представља размештање руских система против-ваздушне одбране у Сирији и Ирану. Европа ће у новим условима нестабилности све више бити усмерена на сарадњу са Русијом. Може се рећи да је јака руска армија једини гарант стабилизације и успостављања равнотеже у свету. И на крају, требало би нагласити да ће војне реформе Русије тек достићи пуне резултате у наредним годинама.

 

НСПМ / Драгана Трифковић

Тагови: ; ; ;