Група крстоходаца из удружења за руско-србско и свесловенско једнинство, Светог Сергеја Радоњешког и Светог владике Николаја, посетила је уочи празника Ваведења Пресвете Богородице, Доњецк и Макејевку, како би узела учешће у једнодневним крстним ходовима за победу православним војницима Новорусије, за јединство Свете Русије и славјанских народа. О учешћу у том светом делу, испричала нам је наша сестра Невена из Србије.

 

DSCN9142

 

«Крајем новембра, кренули смо у Доњецк, Републику Донбас. Поред захлађења и снега, дочекао нас је веома топао пријем локалних људи, првенствено крстоходаца који свако вече иду крстним ходом око центра града. Пријатно сам се изненадила у ком броју и са којим ентузијазмом ти људи шетају са јаком вером у добар завршетак овог несрећног крвопролића».

Дух који се ширио од њих је здрав, позитиван и силан. Наравно, и према нама Србима су показали радостан дочек, али и како су у току и са нашим проблемима и страдањима у јужној покрајни, Косову и Метохији. Сутрадан смо се већ придружили другој групи крстоходаца који шетају свако јутро по Макајевки уз Исусову молитву. Рано, од шест изјутра, они достојанствено освећују земљу молитвом и крстообразним закрштавањем сваки битније институције, како би помогли њен рад.  Макеевка доброУ нешто мањем броју него крстоходци у Доњецку, Макијевчани су нас подједнако топло примили, захвалили на посети и на сваки начин потрудили да нам улепшају боравак. Најлепши утисак су ипак оставила два дечака, који су, како су нам рекли, свако јутро ту и радосно учествују у борби за спас Донбаса. Та два дечака измамљују сузе и веру да ће нам се Бог смиливати, ако ни због чега, а оно због труда и молитве те чисте деце. Макеевка дети После јутарњег крстног хода, стигли смо на Литургују и храму Светог Победоносца Георгија, где се налазе мошти Светог Илије Макејевског, који је у безбожно време предсказао будући расцвет Православља у Макејевки. Такође је и позивао родитеље да брину о духовном васпитавању своје деце, да се уче вери и страху Божијем, као и да се увек треба за њих молити, како би се духовно родили.

 
Сергеј Иванович Новаковски, локални родољуб, који нам је посветио време како би нам показао места страдања у Макијевки и Доњецку, како из овог рата, тако и из Другог светског. Били смо и до споменика пострадалој деци у концлогору у Другом свеском рату, деци којој су Немци узимали крв, како би имали за своје војнике, која су после мучења умирала. Нажалост, овог пута нисмо успели да обиђемо алеју анђела, посвећеној деци која су пострадала у овом рату који још увек траје. Успели смо и да на вечерњу службу одемо до месног Касперовског манастира.

 

И наредног дана смо учествовали у још једном крстном ходу, 12 километара по Доњецку. Време нам није ишло на руку, било је ветровито и снеговито, али то заиста није утицало на нашу подршку тим дивним људима који храбро сваки дан просе од Бога милост и заштиту и који је и налазе.

 

После подне смо провели на вечерњој сложби у храму Света Три Јерарха, спремајући се за настојећи празник Ваведења Пресвете Богородице. У истом храму смо били и на празничној Литургији, после које је засијало јарко сунце и обасјало Литију која је ишла око храма. Примивши нас на трпезу љубави, окрепили смо се посним специјалитетима и радостним разговором са оцем Сергејем и попадијом Ирином.
Тог дана се и наша посета Донбасу завршавала, много тога нисмо успели да обиђемо и урадимо, али смо се спојили са људима који су вољни да се са нама повезују и сарађују. И за крај бих хтела да вам пренесем мисли нашег дивног Светог Владике Николаја о Светој Русији изречене на дан крштења Кијевске Русије у доба кнеза Владимира.

 

Иде време и скоро је дошло, када ће мучеништвом крштена и освештана Света Русија везати све модерне идоле, који њу сада даве, и попут светог Владимира избацити их из земље руске у бездан неповратни.
Иде време и скоро је дошло, када се у Русији неће само обнављати иконе светитељске, као што то данас бива, него када ће војска руских живих светитеља, од светога Владимира до светога Серафима, и до последњих мученика Христових са царем мучеником на челу, објавити небу и земљи, да је сав руски народ Христом обновљен, у мукама поново рођен, у крви поново крштен, и као такав готов да помогне целом свету.

 

Иде време, браћо моја, и већ је на прагу, када ће се упрљано и од мука постарело лице руског народа засијати као сунце и обасјати све оне који седе у тами и сенци смртној. Тада ће сви народи на земљи благородно узвикивати: наша Русија, наша мученица, красно сунашце! као што руски народ непрестано а нарочито на данашњи дан сваке године кличе: „Владимир – красно сунашце!“.

 

Благо вама који у ове дане плачете са Русијом, јер ћете се са њом утешити! Благо вама који данас тугујете са Русијом, јер ћете се са њом ускоро радовати!

 

ШНР / Крестниход.ру

Тагови: ; ; ;