«Уласком Црне Горе у НАТО, алијанса ће преузети примат на Балкану. Од земаља које остају ван Алијансе, Србија једина не жели да постане чланица», пише «Економист».

Када је Црној Гори 2 децембра упућена позивница да постане 29 чланица војног савеза, Москва је реаговала љутито, свесна да ће тиме њен утицај бити знатно ослабљен.

download (1)

«Деценију и по након завршетка рата на Косову, Русија и НАТО настављају да се боре за утицај на западном Балкану. Иако је црногорска војска мала, њено чланство је значајно јер НАТО тиме, након Хрватске и Албаније, заузима и тај део Јадранске обале. Са уласком Црне Горе у НАТО, остају још три земље које нису део Алијансе. Македонију блокира спор са Грчком око имена, а Босну унутрашње поделе. Тако, заправо, преостаје само још Србија где је Савез непопуларан због бомбардовања», пише лист.

«Економист» оцењује да се Србија представља као држава на пола пута између Русије и НАТО, али да је то далеко од истине.

«Србија је у јануару потписала ИПАП, споразум о највишем степену сарадње са НАТО за земље које нису чланице. Од 2006 њени војници учествују у далеко већем броју вежби са чланицама НАТО него са Русијом, а ЕУ је доминантан трговински партнер Србије. Русија и даље ужива популарност међу Србима и Црногорцима, али балканске владе ће на пољу безбедности увек изабрати Запад»,закључује «Економист».

Ања Филимонова, уредница Фонда стратешке културе из Москве, изнела је тезу да САД и НАТО, у намери да потисну Русију из региона, раде на стварању «велике Албаније».

«Становништво севера Косова мора бити уклоњено како би снаге САД и НАТО стигле до Копаоника, главне висинске тачке у региону. То би им омогућило контролу не само Србије него и ширег подручја», рекла је она.

Kata Bucik

Тагови: ; ; ; ;