Карол I од Румуније, кога ће наследити братанац Фердинанд (његова кћи Марија ће постати југословенска краљица и бака садашњег српског престолонаследника Александра), наложио је 1910 године да се у Констанци почне са градњом величанствене исламске богомоље која и дан-данас плени својим изгледом.

Karol-I-kralj-Rumunije-620x350

Смештена је у близини ушћа Дунава у Црно море. У питању је привредно и културно средиште историјске области Добруџа, једно од најбитнијих румунских урбаних центара, највећа поморска лука те земље и, најстарији континуирано насељени град Румуније, будући да је основан 600 године пре нове ере.

У то време је Румунија била хришћанска краљевина, што је доказ да понекад монархија може да буде далеко либералнија од декларативно ослободилачког социјализма.

На месту на коме је 1822 године (док је овај град још увек био у поседу Отоманског царства) подигнута џамија Махмуда II, темељи нове богомоље положени су 24 јуна 1910 године по наређењу краља Карола I од Румуније, чија је влада и платила већи део трошкова градње. Други део је дао румунски предузетник Јон Некулчеа.

Догађају су присуствовали ондашњи румунски Министар верских послова Спиру Харет, османлијски амбасадор у Букурешту Сефа-бег и османлијски конзул у самој Констанци.

Џамија Карола I (како се звала док јој комунисти нису променили име) саграђена је у року од две године, али је освештана и отворена 31 маја 1913 године. Султан Мехмед V је главног архитекту Виктора Стефанескуа одликовао орденом Меџидија, а краљ Карол I му је поклонио ручни часовник.

Архитектонски стил који је краси је неоегипатски и неовизантијски, са елементима не-романике, док је једини минарет у неомаварском стилу и висок је 47 метара. Купола је висока 25 метара, са пречником од осам.

Главни извођач радова је био Ђорђе Константинеску, чувени румунски научник, инжењер и проналазач. Ова богомоља је први објекат у читавој Румунији за чију је изградњу коришћен армирани бетон.

Kata Bucik

Тагови: ; ;