Русија се вратила на светску политичку сцену, с обзиром да је била врло активна приликом договарања обуставе ватре у Украјини, а ангажовала се и у Сирији, што је прва војна интервенција Москве од 1989 године, оцењује у анализи Дојче Веле.

Не дешава се често да руски Председник хвали САД, а 17 децембар 2015 био је такав дан — Владимир Путин показао је да је и сам изненађен тиме што се кључни аспекти руског и америчког плана за Сирију поклапају.

Rusija_zastava_1468_0_0_468X10000

Дојче Веле подсећа да је Путин на својој годишњој конференцији за новинаре у Москви рекао да ће Русија подржати најновију иницијативу Вашингтона о смиривању сиријског сукоба.

Два дана пре тога је амерички Министар спољних послова Џон Кери посетио Москву и пре састанка са Путином демонстративно прошетао Арбатом, једним од омиљених московских шеталишта, и куповао сувенире.

То су биле слике симболичке снаге, какве нисмо видели годинама, сматра Дојче Веле.

Реномирани московски лист «Новаја газета» је написао да је могуће велико побољшање односа између Русије и САД, који су захладнели због украинске кризе. При томе је главно питање могу ли две земље да се сложе око питања даље судбине сиријског председника Башара ал Асада. САД траже његову оставку, а Русија га и војно подржава.

«Путин је поново победио Обаму», сматра московски публициста Константин Егерт у својој анализи за Дојче Веле.

Својим ангажовањем у Сирији, којим је изненадио Запад, Путину је успело оно што је желео од самог почетка — да присили САД да са њим разговарају као са неким ко је равноправан.

«Шеф Кремља је створио је план у коме су сукоб у Украини и питање Крима припојеног Русији доспели у други план», каже Егерт.

Од краја септембра, Русија учествује у рату у Сирији, на коме је до сада главну реч водила међународна коалиција са САД на челу. Стационирањем својих борбених авиона у Сирији, Москва се вратила на светску војну позорницу, јер то је прва таква акција од повлачења совјетске војске из Авганистана 1989 године.

Русија каже да њена авијација помаже сиријским снагама у борби против терориста «исламска државе». САД тврде да руске бомбе гађају углавном борце сиријске опозиције. Вашингтон је сматрао да Русија компликује ситуацију.

Ситуација је постала још запетљанија када је 24 новембра Турска оборила руски бомбардер Су-24 на граници са Сиријом. Анкара је тврдила да је руски авион повредио ваздушни простор Турске. Био је то први пут у последњих неколико деценија да једна држава НАТО обара руски војни авион. Москва је реаговала оштрим економским санкцијама против Турске и појачавањем свог војног присуства у Сирији, подсећа Дојче Веле.

Дмитриј Тренин, шеф московског центра Карнеги, сматра да Русија тиме жели да спречи војни пораз Асада и пад Дамаска у руке ИС, додајући да су перспективе рата ипак нејасне.

Руски стручњак види Сирију у ширем контексту Путинових планова.

«То је, попут Украине, корак усмерен против постојећег светског поретка, у коме питања рата и мира решавају САД и њихови савезници», каже Тренин и додаје да је Путин то прекинуо.

Сабине Фишер из берлинске Фондације за науку и политику говори о једном другом аспекту.

«Један од циљева Москве у Сирији је, по њеним речима, да прекине своју изолацију насталу због припајања Крима Русији и сукоба у источној Украини али успеха којм се Москва надала нема», према њеном мишљењу.

«Велика алијанса против међународног терора, коју је Путин тражио у свом говору у УН у септембру, није настала», подсећа она. Фишерова сумња да ће се то десити и у будућности, јер су циљеви и методе разних актера веома различити.

Kata Bucik

Тагови: ; ;