Главни град Русије је надалеко позната и популарна дестинација за туристе који долазе из разних делова света како би уживали у лепотама Москве. Међутим, неки његови делови су тек од скора скинули вео тајне са себе и постали доступни јавности.

Бункер 42 се налази у близини станице метроа «Таганска», а изграђен је 1950-их година у време Хладног рата. Његов улаз је заштићен бетонском плочом дебљине 6 метара, скривеном иза лажне куће из XIX века. Налази се на дубини од 65 метара, а висок је као зграда од 17 спратова.

553261_bunker-42-muzej-hladnog-rata-youtube-com_f

У време када се Совјетски савез припремао за Трећи светски рат, никоме није било ни на крај памети да испод једне обичне мале зграде у неугледној московсој улици лежи командни пункт стратешке авијације, скривен у подземном склоништу. Овај комплекс се простире на више од 7000 м2 и састоји се од 4 система тунела.

У Бункеру 42 је 2006 године отворен интерактивни Музеј Хладног рата, у којем посетиоци имају прилику да испробају совјетску униформу и додирну оружје из тог времена, као и да у шлемовима и заштитиним оделима прошетају овим некада тајним тунелима, да закораче у свет рата, опробају се у улози везисте или лансирају нуклеарне бојеве главе притиском на чувено «црвено дугме».

Такозвани «бункер Јосифа Стаљина» се налази недалеко од станице метроа «Измајловска». Саграђен је 1930-их година са намером да буде резервни командни центар Врховног команданта Совјетског савеза. Тунел дуг 17 км повезује овај бункер са земљом, а Стаљин је у овом бункеру боравио крајем новембра и почетком децембра 1941 године, где је донео одлуку да Москва не сме да се напусти и да по сваку цену мора да се брани.

553262_staljinov-bunker-youtube-com_f

Од 1996 године, Стаљинов бункер је претворен у музеј и отворен је за јавност. Овај објекат је веома мали — у њему се налазе само најнеопходније просторије, као што су сала за седнице, радни кабинет, собе за одмор, кабинет генералштаба, просторије за обезбеђење и трпезарија.

Негљина је лева притока реке Москве, дуга је 7,5 км и специфична је по томе што извире на површину, затим као понорница протиче испод центра града, па поново извире код Александровског парка и улива се у реку Москву кроз широк камени отвор на обали који се види са Великог каменог моста.

Скоро целим својим током Негљинка протиче кроз узак камени тунел налик на цев. Почетком XIX века њен ток је каналисан колектором. Једна приватна компанија организује обиласке дела подземног тока Негљинке. Међутим, дешава се да се договорени обиласци у последњем тренутку одлажу због кише, јер тада порасте ниво воде у реци.

Градским пејзажом Москве доминира 7 облакодера — «Стаљинових сестара» — чувених симбола совјетске моћи. Међутим, ова здања су само «врх леденог брега»: испод њих, као и испод већине других зграда у Москви, налази се читав подземни град.

Сјановски каменоломи се налазе у Подмосковљу, недалеко од села Старосјаново. Из ових каменолома подстиче кречњак који је у прошлости коришћен за изградњу тврђава и храмова «белокамене» Москве. Ови каменоломи су отворени у XVII веку. У совјетском периоду се камен из ових каменолома користио за ојачавање писта за полетање. Током Другог светског рата ту је била смештена војна болница, а после рата сеизмолошка станица.

Улази у Сјановске каменоломе су затворени 1974 године. У то време је систем подземних пролаза био дуг преко 90 км. Група ентузијаста је 3 јула 1988 године поново откопала и отворила један од улаза у Сјановске каменоломе који су, захваљујући мјештанима из околине и сталним посетиоцима, реновирани 2007 године.

Тунели Сјановских каменолома се налазе на дубини од 25-30 метара, а њихова висина варира између 0,4 и 3,5 метра. Температура у каменоломима се креће 7-10°С.

Kata Bucik

Тагови: ; ;