Мојковачка битка није ни први ни једини пут када су Срби из Црне Горе морали на велики хришћански празник да се боре са душманима у одбрани отачаства и вере православне. „У Божићне хладне дане, Црногорци Острог бране, место дрва и бадњака, ложе главе од турака“, речи у гусларске песме која је опевала херојство Црногораца који су у 1853 спасили мошти Светог Василија од уништења.

Црногорско-турски рат 1852-1853 је био сукоб књажевине Црне Горе и Османлијског царства и вођен је од 23 новембра 1852 до 1 фебруара 1853 године.

Отоманско царство почело је рат против Црне Горе, да би казнило Црногорце због помоћи Херцеговцима у борби против Турака и спречило Црну Гору да постане кнежевина с кнезом Данилом Петровићем на челу.

crnogorci-junaci

Одбрана Острога

По легенди, браниоци манастира Острог су се предходно помолили Богу, Пресветој Богородици и Светом Василију а онда мошти Св. Василија понели и тако, уз борбу, га пронели кроз турку војску. Мошти су однете на Цетиње, и положене у цркву Рождества Пресвете Богородице, покрај моштију Светог Петра Цетињског. Мошти Светог Василија су остале на Цетињу до пролећа 1853 године када су враћене у Острог, који су Турци предходно спалили.

После острошке операције наступило је затишје на читавом ратишту. Омер-паша је оклевао да отпочне општи напад на главнину црногорских снага и продирање у дубину црногорске слободне територије. Са вишевековним искуством из црногорско-турских ратова то оклевање се чини потпуно разумним.

Убрзо је потписан мир, али је херојство Црногораца током одбране Острога заувек остало записано у гусларским песмама.

Kata Bucik

Тагови: ; ;