Владимир Путин воли да истакне да је Русија домовина многих народа и религија, али и да нагласи како је ипак православље испред других. За узврат, руски Председник добија безрезервну подршку моћне Православне цркве.

Почетком 2012 године Владимир Путин се налазио у изборној кампањи у намери да се са премијерског врати на председничко место. Често се појављивао у друштву црквених великодостојника, телевизија је преносила како му се патријарх Кирил обраћа речима:

«Излазак из тешких деведесетих година био је посебан период вишевековне историје наше отаџбине. Као Патријарх, који је позван да каже истину без обзира на политичка кретања и пропагандистичке акценте, морам отворено да кажем – лично Ви, Владимире Владимировичу, имате огромну улогу у опоравку од овог дела наше историје. Желим да Вам захвалим».

putin2

У анкетама се више од три четвртине Руса изјашњава као религиозно.

Данашњи лидери Руске православне цркве налазе начин да повежу руску државу и православље – обе ствари су, тврде, угрожене споља.

Историчарка цркве Јелена Бељакова је и сама побожна, али се такође сматра либералном:

«Увек се понавља како Русији треба национална идеја која би ујединила све. Пронађена је у Православљу. Власт користи цркву као идеолошки темељ за идеје, руског посебног пута, ривалства с Европом. Црква под патријархом Кирилом активно заступа ове идеје», каже Бељакова.

Путин чини много да би додатно ојачао позицију цркве. Како у Русији живи и 20 милиона муслимана, Председник увек указује да је Русија земља много конфесија и народа и најбољи пример мирног суживота различитости. Но истовремено Путин не пропушта да нагласи да Православље има посебан положај међу религијама:

«Морални темељи православне вере вишеструко су одредили наш национални карактер и менталитет свих народа Русије, пробудили су најбоље стваралачке особине нашег народа и помогли Русији да заузме часно место у европској и светској цивилизацији», рекао је Путин током једног састанка са представницима цркве у лето 2013 године.

Утицај на спољну политику

Алијанса између цркве и државе има утицаја и на спољну политику Русије. Кремљ позива Православље у помоћ када имплицитно објављује своје претензије на православно суседство у Белорусији и Украјини. Посебно митско место ту заузима Кијев у којем је некада основано средњевековно руско царство.

Председник Путин је почетком 2014 године анексију Крима оправдао између осталог речима да се тамо налази „духовни извор руске нације“ јер је тамо „Кнез Владимир примио хришћанство“.

«За Русе Крим има сакрални значај, као јерусалимска Гора за Јевреје и муслимане», рекао је Путин.

Kata Bucik

Тагови: ;