Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић истиче да су у Меморијалном центру Поточари сахрањени, углавном, муслимански војници, који су убијали сребреничке Србе, те да је дошло време да се они изместе.

 

иванишевић

 

Иванишевић сматра да је коначно дошло време да се домаћа и светска јавност упозна о чињеници да се у мезарју у Поточарима налазе лица непосредно одговорна за страдање српског становништва, не само тог краја, већ широм Републике Српске.

 

«Прошло је већ 20 година и време је да се зна ко је ту покопан. Ту су покопани муслимански борци, шехиди. Цивила је отприлике три одсто, а све остало су борци», наводи Иванишевић.

 

Он напомиње да на мезарје у Поточарима долазе представници дипломатских представништава, представници и Републике Српске и Србије да се поклоне муслиманским цивилима који су изгубили живот током прошлог рата.

 

«То, међутим, нису цивили. Дошло је време да се муслимански војници, шехиди склоне са тог простора меморијалног центра и да се покрене иницијатива да то гробље буде за цивиле са тог простора и српске и муслиманске», наводи Иванишевић.

 

Он напомиње да његов Институт има конкретна имена сахрањених Бошњака у Меморијалном центру, а као пример наводи да је ту сахрањено комплетно руководство главног штаба Осме оперативне групе /Армије БиХ/.

 

Ту су сахрањени и многи команданти бригада, носиоци највиших одликовања, која су добили за паљење српских села и уништавање становника српске националности.

 

«Имамо документе у којима је наведено за шта је ко одликован. Одликован је, на пример, за то што је учествовао у нападима на села Ратковићи, Брежани и Подравање, а тамо је убијено више од сто српских цивила. Неко је добио за то одликовање, а када је погинуо у некој борби, закопан је у мезарју», појашњава Иванишевић.

 

Он објашњава да су у мезарју сахрањени и они муслимански борци који су погинули 1992. године у нападима на српска села око Сребренице, а има и бораца који су из локалног гробља Казани из Сребренице ископани, па премјештени у мезарје, има и оних који су погинули у сасвим другим крајевима, у сасвим друго време.

«Прво — то значи да то нису цивили, него војници. Друго, то нису само војници који су погинули у Сребреници јула 1995. године, него сви њихови војници који су изгинули и претходних година и на другим теренима, чак и у Фочи и Вишеграду.

 

Ред је да они своје војнике преместе, нека им подигну гробље и споменике у Федерацији БиХ», наводи Иванишевић.

 

Он напомиње да је од мештана Срба чуо да не желе да дођу на то мезарје, јер су тамо сахрањени они који су палили и убијали по српским селима у Сребреници.

 

«Каже — `како да идемо тамо када је тамо сахрањен Ахмет Алић, који је спалио наше село и убио моју фамилију`. Како Срби, чије су куће спаљене, а фамилије побијене да иду на мезарје где се налазе њихове убице», наводи Иванишевић.

 

Настојањима да сахране што више муслимана у том меморијалном центру, муслимани Бошњаци желе да конкуришу чак и Јасеновцу и да докажу да су били жртве «геноцида».

 

«Меморијални центар је место где се подгрејева стална мржња према српском народу», закључује Иванишевић.

 

РТРС

Тагови: