Председник јерменског савеза Ана Штивељбанд из Црне Горе у програму «У ствари» агенције Новински фронт; водитељ — Сергеј Веселовски.

 

 

Прво што бих хтела да кажем је да ми је Црна Гора прирасла за срце веома брзо, а један од разлога је тај што је заснована на хришћанским традицијама које подсећају на јерменске црквене традиције; у овој земљи је много верника, храмова саграђених у византијском стилу и као таква она никако не може да задовољи политику Турске.  Што се тиче црногорског народа, хоћу да нагласим то да су се они с турском политиком упознали још у 15. веку када су Османлије разрушиле цео Балкан и уништавале православне државе.

 

1954. године Цариград је пао. Над злочинима Османлија није се згражавао само Блакан него и цела Европа. Црна Гора се тада истакла. Ушла је у тај рат нешто касније, вероватно због неприступачних планина у тој земљи, а у 15. веку у Цетињу, које је било културна престоница, избио је устанак против Турака. После тог устанка турски султан је дао Црној Гори аутономију и политичку и верску.

 

Моје мишљење је да народ Црне Горе подсећа на руски, размишљање им је слично, а сам народ, за разлику од владајућих политичара, се не односи негативно ка Русији. Цитираћу Висоцког „мало ми је једнога рођења, растао бих из два коријена, жалим што ми Црна Гора дична није моја друга домовина“ . На то бих додала и речи Његоша „Ко не био веран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда живо месо од њега отпадало, био проклет три пута…“ . Све то је сведочанство дубоких веза између народа Црне Горе и Русије.

 

Веселовски: С обзиром на то да Ђукановић гура Црну Гору у НАТО — шта мислите, како ће реаговати народ на то што ће Црна Гора после тога кад постане чланица алијансе имати НАТО базу у својој земљи, а можда она чак буде и турска војна база?

 

Ана Штивељбанд: Народ то сигурно не жели, а шта ће бити после тога, не знам, али верујем у генетску мудрост тог народа. Време ће показати. Желим да кажем још и то да је прадеда председника општине Будва, Срђе Поповића, био генерал царске Армије. Звао се Јован Липовац и учествовао је у два рата  —  руско- јапанском и руско-турском што је још једно сведочанство духовних, православних и историјских веза народа Црне Горе и Русије. Нас Јермене овде такође сматрају њима блиским народом. Мој предак по маминој линији је 1913. дошао на Балкан као добровољац са још 300 других Јермена да помогне балканској браћи у борби са турским пашом и он је постао један од хероја балканског народа. Тада су се наша два народа јерменски и балкански објединили у борби против Турака, против муслимана. Муслимани, узгред, овде у Црној Гори живе данас добро. Улцињ је претежно насељен муслиманима и према њима се овде добро односе, постоји велика толеранција. Ако неко разуме колико је толеранција потребна да би се живело у хармонији то сам ја – грађанка Украјине чија су деца Јевреји, ја сама Јерменка, обожавам Русију, волим Црну Гору. Само толерантност може да победи могући сукоб.  Једино уједињени можемо победити.

Тагови: