Треба се бојати слабе, а не јаке Русије, пише у «Форин полиси» Џејмс Ставридис, бивши командант НАТО снага у Европи. Он сматра неоснованим упозорења Москве да је свет ушао у нови Хладни рат. Ставридис додаје да од Русије још више брину проблеми у Европи који угрожавају њено јединство.

 

Упозорење руског премијера Дмитрија Медведева на недавном Минхенском форуму за безбедност да се да је свет ушао у нови Хладни рат, један је од најдраматичнијих говора у историји ове конференције која се одржава већ деценијама.

 

Ставридис пише да су му многи руски пријатељи и колеге рекли на конференцији у Минхену: «Морамо бити опрезни да не бисмо упали у Хладни рат». Другим речима, то је пријатељско упозорење због западних санкција Русији уведених поводом илегалне инвазије Украине и анексије Крима. Међутим, уз дужно поштовање, већина људи то није доживела као помирљив тон већ као готово отворену претњу.

putin-ISIS1-620x350

Међутим, он сматра да свет није ушао у нови Хладни рат, подсећајући да су у време стварног Хладног рата милиони војника били размештени у Европи спремни да нападну једни друге. Суштински није било дијалога и сарадње између Совјетског Савеза и НАТО. Два блока су на све стране одмеравали снаге у локалним, посредничким ратовима.

Не треба да се бојимо снаге Русије већ пре њене слабости — јер још има моћну армију коју је спремна да употреби и више од седам хиљада нуклеарних глава које често помиње.

 

«Срећом нисмо се вратили у то стање. Међутим, будимо реални у оцењивању поруке Москве у Минхену: ово је режим под великим унутрашњим економским притиском због ниских цена нафте у комбинацији са санкцијама. Русија се суочава са мношто изазова од опадања броја становника, до великих проблема у коришћењу алкохола и дроге, смањења животног века, економске зависности од извоза енергената до недостка транспарентне демократије — мада је у последње време забележен скроман демографски раст. Не треба да се бојимо снаге Русије већ пре њене слабости — јер још има моћну армију коју је спремна да употреби и више од седам хиљада нуклеарних глава».

 

Ставридис додаје да, искрено говорећи, САД не треба да брину због Русије већ Европе и центрифугалних сила у њој које неумољиво раздиру најближег савезника Вашингтона. Слаба или поцепана ЕУ је озбиљан геополитички корак уназад за САД.

Ставридис сматра да најпре треба ојачати НАТО као темељ безбедности у Европи упркос свим искушењима и невољама. Јачање Северноатлантске савеза подразумева и пријем малене Црне Горе као 29 чланице на самиту НАТО у Варшави овог лета.

Он додаје да је нужно да се снаге НАТО на истоку Европе ротирају а не да се шаљу за стално, затим да се одлучно реагује на упаде Русије на мору и ваздуху на територији земаља чланица Алијансе, изводити војне вежбе, пре свега у балтичким земљама и ставити у стање мировања вадзухопловне снаге које се могу послати у Пољску у случају потребе.

Ставридис сматра да Вашингтон мора да често шаље своје највише званичнике у Европу да би ојачао снажан осећај јединства у НАТО.

 

«Ми желимо уједињену Европу као партнера САД у глобалном поретку. На крају крајева, Европа има 500 милиона становника и већи бруто друштвени производ од САД».

 

Он истиче да је на крају веома важно држати отворене канале комуникације са Кремљом. Разне форме дијалога, пре свега између армија, могу да смањи ризик од случајних инцидената. Нема потребе да се срља назад у Хладни рат од кога нико неће имати користи.

Ката

Тагови: ; ; ;