22.02.2016.године, сунчан дан који обећава.

 

Утисци се слежу. Енергија са протеста против НАТО окупације је још ту. Друштвене мреже још грме објавама  о томе шта се десило у Београду пре два дана. Званичног медијског саопштења НЕМА. Провукла се стидљиво информација на Б92 и РТС1 (интернет издање) о неколико стотина присутних на протесту.

 

od-gore

 

Власт је покушала да сакрије властити народ. Осионо, безобразно и надмено. Власт третира народ као чир. Болно и гн(ој)евно ткиво.

 

 

Власт је власт и сласт. Но шта је са новинарством?  Народ је у свој својој моћи стао на страну новинарке којој се ,сада већ бивши министар одбране, керамичар Гашић обратио понижавајућим речима. Страшна бура се подигла када је угашена емисија Оље Бећковић „Утисак недеље“. Да не помињем убиства новинара.

 

 

Где год и кад год је гушено слободно новинарство, народ  је био уз новинаре. Шта се десило сада када је дуг дошао на наплату?

 

 

Како су новинари вратили народу?

 

 

Нигде, али апсолутно нигде се није појавила вест о протесту преко 15000 незадовољних због окупације и капитулације. Оних који су храбро и одлучно рекли НЕ НАТО!!!!

 

 

Да не помињем, не дај Боже, учешће у протесту.

 

 

Чега се то плаше наши новинари? Да ће остати без радног места на коме су изложени понижењу, на коме свој посао не обављају часно и поштено јер им то,заправо није ни дозвољено, на коме раде по налогу властодржаца? Ако је један јадни Вучићевић модел, онда је Србија земља којој у будућности озбиљно прети колективно затварање у „Лазу“. Ако није, а ко је?

 

 

Какав алиби имају новинари за неизречену истину, за прећутану истину. Зар сакривена истина није лаж? Исти су они који су уста држали затворена као и они који су изговорили лаж.

 

 

Вероватно ће бити оних који ће рећи:“Ја радим свој посао часно и поштено, и неће мени нека тамо анонимна индивидуа да држи предавање о томе шта и како треба да радим.“

 

 

Е па хоће! Баш таква- АНОНИМНА!!! Сви који су учествовали у протесту ИЗАШЛИ СУ ИЗ АНОНИМНОСТИ. Рзбијена је блокада и став о безмоћном појединцу у анонимности.

 

 

Ако имате част и поштење, где се денуло 20.02.2016.године?

 

 

Зашто се бавите послом који је у савременом свету најмоћније оружје истине? Зато се ваша професија још назива и седмом силом. Имате у рукама моћ а безмоћни сте.

 

 

На „парадама поноса“( што се мене тиче СРАМА,  јер тим људима треба помоћи и лечити их а неко им је утувио у главу да су то људска права) се сјатите сви као један, све се отимате ко ће написати опширнији чланак, још ако би се случајно десио „инцидент“, па неко „увредио“ учеснике те ……….. Онда глумите  велике борце за људска права!!! Брује сви медији данима.

 

 

ПА ГДЕ СТЕ ОНДА БИЛИ 20.02.2016.године да се борите за права властитог народа? Чак и да сте по личном опредељењу проевропски настројени, то вам не даје за право да се сакријете у мишије рупе и гурате главу у песак као нојеви. То дугујете и то вам је обавеза према народу. То је професионална етика.

 

 

Народу је потребна истинита и правовремена информација. Србија тумара у тами једноумља и сервира јој се panem et circenses – хлеба и циркуса, само што је сада то наша стварност а не сатирична песма римског песника Јувенала. А ви се додворавате, потпуно непрофесионално и примитивно и при томе губите основни смисао вашег постојања. Одговорни сте за стварност.

 

 

НАРОДЕ када бисте сада поставили питање нашим новинарима:

  • Шта је било (20.02.2016. године)?

Одговорили би Вам:

  • Немамо појма!!!!

 

Весна Ристановић

 

 

Тагови: ; ; ;