У наставку хашког процеса против Ратка Младића, сведок одбране Пер Ејен потврдио је да истрага војних посматрача УН није могла утврдити ко је у лето 1995. испалио гранату која је на пијаци Маркале убила и ранила десетине грађана.

 

младић

По оптужници која генерала Младића (73) терети за терорисање становништва Сарајева гранатирањем и снајперисањем, минобацачку гранату је на Маркале испалила Војска Републике Српске којом је Младић командовао.

 

У експлозији на Маркалама 28. августа 1995. убијене су 43 особе, а рањено је 75 грађана.
Норвешки мајор Ејен био је шеф војних посматрача УН који су спровели истрагу о тој експлозији, а, како је данас рекао, и сам је био на Маркалама двадесетак минута после детонације.

 

Док га је испитивао Младићев бранилац Драган Иветић, Ејен је посведочио да та истрага није могла да утврди која је од зараћених страна испалила пројектил. И ВРС и Армија БиХ имале су положаје у правцу из којег је граната долетела на Маркале, али истражитељи нису могли утврдити са којег је места тачно била испаљена, изјавио је Ејен.

 

«То је био резултат истраге… који никада није био промењен, колико се ја сећам… Известили смо о чињеницама које смо затекли на терену, о ономе што смо видели. Ништа то не може променити», подвукао је сведок.

 

Бранилац Иветић предочио је потом Ејену сведочење холандског генерала Корнелијуса Николаја, начелника штаба Унпрофора у Сарајеву, да му је «главни војни посматрач УН» рекао да је граната долетела са српске стране«.

 

Ејен је негирао да је он то рекао Николају, изразивши неверицу да су то могли учинити и његови претпостављени који нису учествовали у истрази.

 

На питање да ли је имао информације да је Армија БиХ «гранатирала сопствени народ», што је као могућност поменуо и генерал Николај, Ејен је одговорио:

«Колико се сећам, сумњали смо да АБиХ пуца на Сарајево».

 

Оградио се, међутим, да није сигуран да ли су те сумње биле поткрепљене чињеницама.

 

Описао је како су власти у Сарајеву у јуну 1995. прогласиле непожељним једног данског официра УН «који је отишао у штаб АБиХ и рекао им да престану да гранатирају сопствени народ».

 

У унакрсном испитивању, тужилац Адам Вебер указао је да је дански официр то рекао после гранатирања зграде сарајевске телевизије 28. јуна 1995. за које је, два дана касније, одговорност преузео генерал ВРС Драгомир Милошевић.

 

У документу, који је тужилац показао у судници, Милошевић је Телевизију Сарајево назвао «центром медијских лажи против праведне борбе Срба». Упитан да ли је знао за то, потпуковник Ејен одговорио је одречно, прецизирајући да у то време није био у Сарајеву.

 

Хашки трибунал правоснажно је осудио генерала Милошевића, који је био командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС, на 29 година затвора због терорисања становништва Сарајева.

 

Доказујући да је ВРС нападала цивиле, тужилац Вебер цитирао је претњу једног официра да ће, због погибије свог војника, отварати ватру «на све што се креће, укључујући жене и децу». Ејен је на то рекао да «није чуо такво наређење».

 

Због проблема које одбрана има у довођењу својих последњих сведока, Трибунал у процесу против генерала Младића неће заседати до краја ове недеље. Када ће суђење бити настављено, расправно веће одлучиће накнадно.

 

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.године.

 

 

 

(РТС)

Тагови: ; ;