Ташмајданске пећине, које су биле у надлежности Дирекције за имовину Републике Србије, предате су јуче званично на коришћење граду Београду. Према најави градоначелника Синише Малог, историјско и културно наслеђе престонице истражиће и војни експерти, како би се врата ове туристичке атракције отворила за посетиоце.

 

b pecine_620x0

 

Три врачарске пећине јавност је први пут подробно упознала кроз књигу «Београд испод Београда», новинара «Вечерњих новости» Зорана Николића и доктора Видоја Голубовића.

 

— Наши су се скривали ту од аустроугарског бомбардовања у Првом светском рату — објашњава Николић. — Карађорђе је овде имао штаб у Првом српском устанку, а у Другом светском рату, немачки командант Александар фон Лер на овом месту прави подземно склониште са 150 телефонских прикључака и спаваонице.

 

Пролази и ходници испод парка у својој утроби и зидинама чувају још историје. Докле сеже ходник, за који се претпоставља да води ка Правном факултету, откриће стручњаци.

 

— Покушаћемо да конкуришемо за пројекат како бисмо уредили и очистили Ташмајданске пећине и у што краћем временском периоду отворили их за јавност — истакао је Мали.

 

 

СТУДЕНТИ ДОЛАЗИЛИ ПО КОСТИ

— На површини пећина било је старо гробље до краја 19. века. У њима су боравили и лекари који су нам скренули пажњу да су студенти после Другог светског рата долазили овде по кости за часове анатомије — каже Николић. — Битно је и оно што ће споменути стари хроничари, да су мошти Светог Саве спаљене на Малом Врачару, а то је данашњи простор Ташмајдана.

 

 

 

КАМЕНОЛОМ ЈОШ ИЗ РИМСКОГ ДОБА

ПЕЋИНЕ су у турско време, а претпоставка је и у римско доба, биле каменолом. Турци су му и дали име састављено од речи таш — камен и мајдан — рудник. Са овог места изнето је много филмског материјала, који су Немци снимали или набавили па донели. Између 1943. и 1953. у њима је био и систем за прављење леда.

 

 

 

Вечерње новости

Тагови: ; ;