Заменик директора московског Института Заједнице независних држава Владимир Жарихин изјавио је да верује да ће руски председник Владимир Путин на састанку с предсдником Србије Томиславом Николићем изразити забринутост због приближавања Србије НАТО-у.

 

жарихин

 

 

«Заиста мислим да ће Путин објаснити нашу забринутост, зашто се Русији то не свиђа, али никаквих уцена Русије према Србији и Црној Гори наравно неће бити», изјавио је Владимир Жарихин који у учествује у округлом столу о кризи у Украјини који организује београдски Центар за истраживања миграција.

 

Жарихин је у изјави агенцији Бета рекао да Русија «свакако не изражава радост» поводом уласка Црне Горе у НАТО, нити тежњи Србије ка ближој сарадњи с том алијансом.

 

«Искуство других источноевропских и балканских земаља које су већ ушле у НАТО говори о томе да Русија ипак није предузимала неке оштре кораке против тих земаља», рекао је Жарихин.

 

Учествујући на истом округлом столу, директор кијевског Центра за политичке студије и истраживање конфликата Михаил Погребински оценио је да паралела која може да се повуче између ситуација на Косову и Криму показује примену двоструких стандарда Запада.

 

«Оно што је заједничко, а истовремено и различито, јесте то што су Европа и САД признали Косово, а Крим, који је прошао без рата и где апсолутна већина становништва подржава припајање Русији, не признају. Чини ми се да је то паралела која показује оно што називају двоструким стандардима Запада», изјавио је Погребински.

 

Погребински је у изјави агенцији Бета рекао да у светској политици постоји проблем за који данас не постоји решење, а то је проблем приоритета између права народа на саморедељење и неповредивости граница.

 

«Део света ће сматрати да је приоритет право народа на самопредељење и у том смислу формално Москва је у праву», рекао је Погребински и додао да постоји мноштво међународних докумената која дају предност неповредивости граница.

 

«Запад каже да је Русија погазила тај принцип, а Москва каже ‘чекај, и ви сте с Косовом тај исти принцип погазли’, на шта Запад каже ‘ма не, то је друга ствар’. Али заправо исто је то», изјавио је Погребински.

 

За разлику од Косова, како је рекао, на Криму није било сукоба и ниједног испаљеног метка.

 

«На Криму је већина становништва живела с надом да ће некада постати део Русије, а за Косово не знам да ли су тамо маштали да постану део Албаније», додао је Погребински.

 

 

Мински процес у ћорсокаку, за излазак потребно поверење

Мински процес решавања украјинске кризе је запао у ћорсокак, а да би се покренуо с мртве тачке потребан је конструктиван дијалог и изградња поверења Кијева и Москве, речено је у Београду на округлом столу о украјианској кризи.

 

Узрок застоја у спровођењу Минских споразума је то што се већина у украјинској скупштини не слаже с давањем веће аутономије региону Донбас, већ «само жели да приморају све становинике да живе како хоће Кијев», сматра директор кијевског Центра за политичке студије и истраживање конфликата Михаил Погребински.

 

«Мински процес подразумева да области Доњецк и Луганск добију висок ниво аутономије, која би подразумавала чак контролу над безбедносним системом и право на склапање међународних споразума без претходног одобрења Кијева, чему се против већина владајуће елите у Украјини», рекао је Погребински.

 

Погребински је на округлом столу «Решавање кризе у Украјини: Остваривост спровођења Минског споразума», који је организовао Центар за истраживања миграција, оценио да Донбас мора да добије аутономију да би се сачувао унутар Украјине, али и да би Кијев требало да добије гаранције да аутономија тог региона неће водити у даљу дезинтеграцију Украјине.

 

Први корак решења украјинске кризе је, сматра Погребински, смиривање међународне напетости и престанак информационог рата две стране, који додатно продубљује висок ниво неповерења Украјине и Русије.

 

Заменик директора московског Института Заједнице независних држава Владимир Жарихин оценио је да се људи у Украјини боје суштинске идеје Минског процеса јер мисле да ће тако бити формирана асиметрична федерација.

 

Истакао је да се мора избећи замрзавање конфликата и то конструктивним, а не непријатељским дијалогм.

 

Немачки посланик Хришћанско демократске уније из Хамбурга Николаус Хауфлер изјавио је да је приоритет у Украјини потпуни прекид ватре и да је Мински споразум једини пут ка решењу кризе.

 

Хауфлер је рекао да међународна заједница не сме заборавити украјинску кризу, у тренутку када сви говоре о Сирији, јер без мира у Европи неће моћи да се постигне мир на другим континентима.

 

 

(РТС)

Тагови: ; ; ;