Пише: Ела Воробјова

Историја живота сваке државе је пуна криза – геополитичких, социјално-политичких, економских, финансијских, демографских, енергетских, еколошких… И све набројане кризе се шетају и Украјином.

Финансијска криза се све јаче таласа и удара „Незалежну“ свих ових несрећних година. Државни систем финансија је у дубоком расулу. Криза се пројављује у оштром неслагању буџетских прихода и расхода, у паду девизног курса гривне, у узајамном неплаћању субјеката из економског сектора, у неслагању новчане масе у промету са захтевима закона о новчаном промету. Власти Украјине, пошто су некада добиле изванредно организовану банкарску мрежу, потпуно су је уништили и продали страним банкама. Ако сада из банкарског сектора Украјине оду све стране банке страшно је замислити шта ће се десити.

harkov

А шта је са људима који живе у тој држави? До 1991 године становништво Украјинске ССР је бројало 51 623 500 људи, али се испоставило да је за нову власт толики број људи претеран. Што је мање људи – то је мање и проблема. Тако су млади и стари, научници и произвођачи, сељаци и инжењери почели да се котрљају као снежне грудве. Тако да се грудва социјално-економске кризе Украјине докотрљла до најстрашнијег дна.

Почетком 2016 године становништво Украјине чини 42 545 059 људи. Једноставно је 10 милиона ишчезло. А од тог номиналног броја између 8 и 10 милиона украјинских држављана принуђено је да живи у иностранству, како би успевало да заради за живот – свој и своје породице. Многи међу њима се више никада неће вратити у отаџбину. Тако да реална бројност становништва Украјине у јануару 2016 није статистичких 42 милиона људи, већ око 32 – 34 милиона.

Ево и података о бројности становништва у 2015 години: родило се 449 117 људи; умрло је 673 248 становника; природни одлив – 224 131 човек, уз механички одлив од 3850 људи. Пошто према овој динамици направимо обичне прорачуне видећемо да ће се крајем 2016 године бројност становништва Украјине смањити за још 226 765 и износиће 42 318 940 (минус 8 – 10 милиона на раду у иностранству). То значи да ће у овој години број становника да се смањује брзином од 621 човека дневно.

Према подацима пензионог фонда Украјине 76,6% пензионера добија пензију између 950 (социјална пензија) и 1573 гривне. Просечна пензија је 1500 гривни. Поређења ради, у Пољској пензионер, када се прерачуна у украјинску валуту просечно добија 9000 гривни, у Немачкој – 31 000 гривни. Придруживање Украјине ЕУ ту никако неће моћи да помогне.

Минимална плата и минимум за преживљавање за радно способно становништво је за 2016 је одређен на 1378 гривни, дечји додатак за новорођенче износи 860 гривни месечно или 28 гривни дневно. Плаћање комуналија за стандардни трособни стан је око 1500 гривни, односно просечан статистички пензионер не може да плати кирију за такав стан. А храна? А лекови? Људи живе као инсекти чији је животни век један дан.

Становништво које остаје у Украјини стварно представља главни проблем власти те земље. Таква је парадигма независне украјинске државности – нико не сноси никакву одговорност ни за шта. Ни моралну, ни кривичну, ни материјалну. Начин живота независне Украјине – то је непостојање одговорности за учињено.

Да се присетимо још мало. Главни идеолог Комунистичке партије Украјине, а затим и први Председник Украјине Леонид Кравчук, који је учествовао у рушењу СССР, за само три године је потпуно расклатио брод „Украјина“, и пошто није успео да изађе на крај са управљањем њиме, усмерио га је према пучини криза и тако утопио наде народа да ће будућност бити боља. Да ли је одговарао за било шта, макар колико?

Леонид Кучма је узео у руке кормило које се клатило и под паролом „Украјина није Русија!“ брод повео негде према украјинским степама, и то тако вешто да су практично потпуно искидане све везе, кооперационе и производне, са сарадничким и блиским руским предузећима.

Виктор Јушченко, који га је заменио, променио је дотадашњу заставу тако што је на новој писало „Украина је Европа“, али брод који се насукао у плићаку више није могао да се помери са места.

Виктор Јанукович, који је заменио Јушченка, започео је своју игру: наизменично се правио – час да иде у Европу, час у Русију. Па је долијао.

Сва та гомила украјинских Председника је оваплоћена неодговорност.

Парадигма државе Украјине је блиска појмовима криминалног света. Њима није до народа, није ни до схватања закона управљања. Они би да успеју, пошто се пробију на власт, да откину свој комад. У Украјини је постало „непрестижно“ чак и срамота, да се буде поштен, пристојан, радан. Али зато није срамота разметати се глупостима и себе сматрати за „шчирог“ Украјинца (тј. „правог Украјинца“).

Хоћете да знате шта је данас народ Украјине? Питајте где су се изгубили милиони Руса који су пре 25 година населили Украјину! Више их нема! Потонули су заједно са тим бродом што је изгубио кормило на пучини „незалежне“ историје.

Ма колико било тужно, али Украјина је прешла тачку са које нема повратка.

Ката

Тагови: ;