4. марта 1999. године почела је незаконита и срамотна агресија НАТО пакта на СРЈ у којој је за 78 дана бомбардовања погинуло између 2.500 и 4.000 људи. Тачно 17 година након овог дана, у 20 часова на Тргу Републике у Подгорици ћемо се скупити како бисмо одали помен невиним жртвама и како бисмо се подсетили овог тужног периода наше историје који НЕ ЗАБОРАВЉАМО.

 

Помен жртвама на скупу ће одржати епископ Јоаникије са свештенством Митрополије црногорско-приморске, а биће приказан и кратки документарни филм о догађајима из времена НАТО агресије. Такође, на скупу ће наступити глумица Ивана Жигон која ће извести рецитацију ”Пркосне песме”, а окупљенима ће се обратити лидери НСД, ДНП и РП, многобројни представници нестраначких удружења, као и представници Удружења бораца ратова од 1990-1999.

 

Почетак преноса у 20:00 на овој страници.

 

На тргу се већ окупило неколико хиљада људи. Слушају се старе изворне песме…
Screenshot_8

 

12472801_1079725248767711_967543933064220604_n

 

 

Митинг је почео звуком сирене за ваздушну опасност.

 

После сирене документарни филм — «Не заборављамо» о НАТО агресији на Србију и Црну Гору.

 

.

Током тог периода оружане снаге великог броја држава окупљене у оквиру НАТО-а извршиле су бројне нападе на цивилне и војне циљеве који су резултирали великим људским жртвама и масовним материјалним разарањима.

 

За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

 

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

 

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

 

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

 

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

 

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

 

 

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

 

 

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 «касетних бомби» од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

 

 

Опело жртвама НАТО агресије одржао епископ будимљанско-никшићки Јоанакије.

Епископ чита имена погинулих у НАТО бомбардовању. Имена двојице припадника Војске Југославије муслиманске  и католичке вероисповести који су погинули 1999., епископ није прочитао и казао да не може док од њихових породица не добије сагласност.

 

Народ узвикује «Србија, Русија» после обраћања епископа који је рекао да се Црна Гора под тренутним руководством окреће против својих вековних пријатеља — братске Србије и Русије и да постаје све ближа НАТО-у.

 

12809711_1079725245434378_4039728852086334725_n

 

Приказан је и исечак из филма «Бој на Косову» и Лазареве речи:

 

«Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним»

 

1001015_1079725252101044_912715166976048821_n

 

 

Слобода народу, Бошко Вукићевић:

Сви се сећамо сирене пре 17 година, која је озвучила најсрамнији догађај у модерној историји. То је било варварство оних који себи дају ексклузивно право да «цивилизују» свет. О каквим вредности говоре они који не цене чак ни животе деце? Бестидност — то је твоје име, НАТО.

Отпор НАТО-у није питање националности или вероисповести, већ је питање морала. Нећемотрпети окупацију! Пред нама су обавезе према нашим потомцима. То што је НАТО бомбама почео пре 17 година, наставља се данас уз помоћ подмуклих црногорских власти. Црну Гору желе да прогласе чланицом НАТО-а. Али не постоји сила која ће сакрити вољу народа.

 

 

Драган Теодонович, Странка пензионера и инвалидних лица, војни пензионер: Најстрашнија трагедија након Другог светског раза биле су НАТО «интервенције» НАТО-а по свету — Кореја, Латинска Америка, Блиски Исток, и овде — агресија на суверену Југославију. Затим, Ирак, Северна Африка, Арапско пролеће. После њих, остала је пустош.

 

 

Небојша Јушковић: пре 17 година, на нашу земљу се спустио црни анђео. Владала је смрт, мучила нашу малу, али поносну земљу. Борили смо се са најјачим непријатељем у историји. Власти желе да направе договор са ђаволом, и уђу у војни савез са њим да заједно убијају људе у следећој Либији, Ираку. Они су окренули леђа Русији, која је одувек била наш ослонац. Ми никада не смемо да будемо са фашистима и убицама!

Ја бих такође желео да вам пренесем поздраве од руског генерала Леонида Ивашова и руских патриота.

 

Народ: Русија! Русија!

 

 

Гојко Раичевић из покрета «Не у рат, не у НАТО»: Сада је најтеже црногорском премијеру, издајнику Милу Ђукановићу. Он жели да наши синови и кћери служе окупатору. И припрема их за источни фронт. Ми вас позивамо да потпишете петицију против НАТО-а. Без обзира што је НДП већ прикупила 100 хиљада уместо тражених 54 хиљада. Морамо да покажемо колико много је људи против НАТО-а. Не заборављамо. Не праштамо.

 

Ивана Жигон се обратила окупљенима после чега је рецитовала «Пркосну песму» Добрице Ерића.

 

 

Лука Радоњић из покрета «Акција — реакција» у мајци на којој је исписано име Милице Ракић.

 

 

 

 

Тагови: ; ; ;