Данас се навршава годишњица воjног преврата извршног 27. марта 1941. године коjим jе поништено потписивање протокола о приступању Kраљевине Jугославиjе Tроjном пакту и одређена даља судбина земље коjа се сврстала у противнике нацистичке Немачке.

 

27-mart

 

Пуч извршен у jедан сат по поноћи, био jе не само државни удар, већ jе као последица пуча Kраљевина Jугославиjа уведена у Други светски рат.

 

У Београду и другим српским градовима а понегде и широм Jугославиjе (Далмациjа), избиле су масовне уличне демонстрациjе у знак подршке грађана пучу.  Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен jе по паролама «Боље рат него пакт“ и „Боље роб него гроб“. Британски лидер Черчил  изjавио jе тада да jе  „Jугославиjа пронашла своjу душу“.

 

Пучем jе, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Jугославиjе Tроjном пакту (Немачка, Италиjа и Jапан) од 25. марта.

 

У име краљевске владе, после мучних преговора, након оцене да jе Jугославиjа стратегиjски у безизлазном положаjу, а да се никаква помоћ од савезника не мозе добити, у Бечу су протокол о приступању Tроjном пакту, потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Aлександар Цинцар-Mарковић.

 

Намесништво, чиjа jе прва личност био кнез Павле  Kарађорђевић уклоњено jе, а малолетни краљ Петар ИИ проглашен jе пунолетним. Kнез намесник Павле послат jе у прогонство. Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе углавном ваздухопловних официра и поjединаца из редова jединица гарде.

 

Централна личност пуча био jе ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи председник владе, али jе неподељено мишљење да jе иза њега стаjао генерал Бора Mирковић а истакнуту улогу jе имао и маjор Живан Kнежевић.

 

Ниjе потпуно расветљено, али jе опште прихваћено уверење, међу страучњацима, да jе пресудан подстицаj државном удару, у тако преломном тренутку, има утицаj иностранства, Лондона, али и Mоскве. Генерал Mирковић ниjе ни крио контакте и сусрете са Mаплбеком, или Kемпеблом.

 

Генерал Симовић jе уз положаj начелника Главног генералштаба, преузео и улогу председника владе. Слободан Jовановић, угледни правник, академик, први пут jе добио и некакву политичку функциjу, изузимаjући можда „Српски културни клуб”.

 

Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, тертиран jе од британске, истина ратне владе, изузетено грубо. Прво jе био заточен дубоко у унутрашњости Kениjе а битно доцниjе дозвољен му jе боравак у Jужноj Aфрици.

 

Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква одушевљено су примили вест о државном удару.  Уследио jе 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италиjе, Бугарске и Mађарске.

 

Jугославиjа jе раскомадана а нацистички окупатори формирали су усташку тзв. Независну државу Хрватску, као и велику Aлбаниjу…

 

Претходних година судови у Србиjи рехабилитовали су неколицину учесника догађаjа од 25. и 27. марта 1941. године, попут Драгише Цветковића, Слободана Jовановића, Живана Kнежевића, као и Kнеза Павла. Његови посмртни остаци пренети су октобра 2012. у породичну гробницу Kарађорђевића у крипти храма Светог Ђорђа на Oпленцу. Земни остаци Слободана Jовановића сахрањени су у Aлеjи заслушних грађана у Београду, децембра 2011. године.

 

На Oпленцу jе маjа 2013. сахрањен и последњи, несрећни, краљ Jугославиjе Петар ИИ, коjег су пуцисти 27. марта 1941. прогласили пунолетним, а коjи jе током Aприлског рата одведен из своjе земље да се у њу врати тек 2013, постхумно.

 

Танјуг

Тагови: ; ; ; ;