Цртице за Њуз Фронт: Војислав Мистовић

 

12472286_838471279609584_891007069252099539_n

 

— Шешељ —
По потезима Хашког трибунала може се наслутити да се Војислав Шешељ сигурно неће вратити у затвор. Да би остали досљедни у спровођењу наметања кривице српском народу, лидеру радикала ће одрезати неку казну. Још ће посланички мандат и come-back у скупштину као чињеница потврдити овакав расплет.
Западни креатори стварности су постигли више циљева, споменућу само „сан о суверености Србије“ којег лансирају из свих расположивих средстава међу намучене, отроване, излуђене, побијене Србе.

 

 

— Црна Гора —
Фарса и трагедија на Балкану се настављају. У барску луку упловио је НАТО брод „Хасан паша“ — чиста и јасна порука „јуначкој Црној Гори“ ко јој је газда — док су Срби у овом маленом западном протекторату љубазно одиграли на карту Запада — подијељеност и незаинтересованост јер су загледани у сасвим супротну страну. Од једног, несумњиво, великог народа српског остале су крхотине, а информатичко доба успјешно подржава опцију да од једног језика, културе, историје, државотворности, писмености, надасве вјере у Христа, остане буквално оно што је казао Милошевић — етикета на производу, ствар фудбала и пива, поимање стварности потпуно супротно од назначења човјека. О суштинском проблему Срба говорили су Свети Петар Цетињски и Његош кроз универзални поглед суштаства човјековог битија. Један је зборио кроз лик скадарског паше: „Док је мени у ћеси новаца, а у Црној Гори трговаца…“ — happy-end претпостављате, док је овај други зборио о узроцима које „човјека ниже скота ставља“-ју.

 

 

— Србија —

 
Русија је однијела побједу у Сирији, ту је реаговала благовремено за разлику од Србије и Украјине. У Србији је ствар јасна — као још једна комедија за народ који трагически «опет проживљава Страдије и Министарке» као што подсјећа Драгослав Бокан, спроводе се избори док окупација иде по тачно зацртаном плану потпуног растакања српског народа. Ако нам је за утјеху, то се дешава у читавом свијету. Не руши Исламска Држава споменике сама од себе — она има „оца лажи“ који је креирао. Заборављају се ријечи Џорџа Буша старијег о наступању „Новог Свјетског Поретка“. Да подсјетим нас заборавне, тако нешто је најавио и Хитлер, па је Европа нестала у огњу свеопштих људских сагријешења.
Али, као што каже Достојевски „рат прочишћује духовну климу“, и ваистину, ко је окусио рат, он врло добро осјећа шта истински значи ријеч брат.

 

— Духовни мач —

 
Но, морамо бити свјесни да духовни рат траје од доласка на овај свијет па до саме кончине. Зато толики проток информација, дешавања као слајд филмови, билборди, рекламе, то скретање пажње човјекове са унутрашњег погледа ка спољашњем, ка тим шареним лажама које обмањују и краду вријеме за спасење.
Ми смо савременици краја земље, како у нашем личном, искуственом подвигу, тако и на основу свих знакова којих видимо и добро, добро осјећамо у стварности.

 
Ми смо дио цивилизације која распрскава разне отрове у сопствену атмосферу — то довољно говори колико се свијет удаљио од живота и корача, управо у смјеру који је показан у Светом Писму, ка својој смрти.
Пророчки се обратио Рентон у филму „Trainspotting“ када је у дискотеци, гледајући призор, казао: „За педесет година неће бити мушког и женског, већ само гомила кретена“. Таква се стварност нуди кроз законодавство, унутрашњи живот, голу животну чињеницу коју мораш прихватити да би те нахранили као роба, и дали ти шарене лаже — телефоне, картице, звања, факултетске дипломе, једном ријечју статус који зарађујеш тешком муком кроз ту канализацију. Сједиш, уваљен у фотељу, и гледаш на тв екрану од 1,5 метра Јелену Милић или „Парове“. Умјесто Христа, поставили смо идола који је, напокон, проговорио (захваљујући технологији) и меље ли меље.

 

— Наравоученије —

 
У тренутном мијешању карата остајемо до даљњег под окупацијом. Гледајмо духовним очима, прво погледајмо дубоко у себе: Они који немају слободу склопили су пакт са окупатором, у њих нема идеала — ријеч не држе, издаће кад је најтеже, оправдати себе у мислима својим, али неће имати мира на земљи као и Каин знајући да је њихова застава пала, док они који имају слободу, неће ни под каквом уцјеном подлећи, неће издати и лагати, падаће, али ће и устајати, не мјењајући никада вјеру за вечеру.

 

Којем смо (ћемо) се привољел(т)и царству ?

Тагови: ; ; ; ;