Изданци мрачне западне инквизиције која је осудила Радована Караџића за то што се први у Европи супротставио пост-хладноратовском радикалном исламизму не могу да сакрију фрустрираност и разочарење што слично нису успели са Башаром Асадом у Сирији.

 

fdb1a2e43774d9673b75aca8b8676cb6

 

Огромна већина светске јавности се обрадовала вешћу да су снаге законите сиријске војске 27. марта 2016. после скоро једанаест месеци ослободиле древну Палмиру од сурове и рушилачке окупације и терора Даеша. Владимир Путин је телефонски честитао Асаду ослобађање града, док је Асад изјавио да без руске подршке то не би било могуће. И Бан Ки-Мун је поздравио ослобађање

 

Али има и оних који нису били баш одушевљени таквим расплетом догађаја. Како пише познати новинар Роберт Фиск за лондонски „Индепендент“:

 

„Мање од недељу дана пошто су изгубљене душе ‘Исламског калифата’ уништиле животе више од 30 људских бића у Бриселу, требало је – зар не? – да аплаудирамо поводом најтежег војног пораза у историји ИСИС-а. Али не. Док су црни магови убијања бежали из Палмире овог викенда, господа Обама и Камерон су били тихи попут гроба у који је ИСИС већ послао многе своје жртве“.

 

Западна нелагода је била видљива још раније. На редовној конференцији за штампу од 24. марта, када је ослобађање Палмире већ било извесно, гласноговорник Стејт департмента, Марк Тонер, једноставно није успевао да сакрије своје разочарење.

 

Новинарско питање је гласило:

 

„Изгледа да је сиријска војска уз подршку Руса продрла у Палмиру. Да ли се надате да ће они изгурати Даеш из града, или немате став о томе ко контролише град и његове древне рушевине?“

 

А ево шта је одговорио Тонер:

 

„Мислим, то је многострадално место. ИСИЛ је заузео тај град 2015. а Асадов режим је узвратио појачаним ваздушним ударима који су изазвали многе цивилне жртве. Град је страдао од ИСИЛ-ових злочина, укључујући и ужасно убиство Каледа Асада (светски познатог бившег директора археолошког локалитета у Палмири, који је у време смрти имао 81 годину – прим. аут.) прошлог августа – а Државни секретар је о томе већ говорио – коме је одрубљена глава. ИСИЛ је његову историју и културу систематски уништавао. Пљачкао је – једноставно је опљачкао његова историјска налазишта.

 

Стога, имајући све то у виду, ми – наравно наш приоритет – а то сам јуче рекао – је да поразимо и уништимо Даеш. То остаје наш приоритет. Међутим, такође увиђамо да замена једне, односно замена Даешове варварске владавине Асадовом тиранијом и није нека замена или сјајно решење“.

 

Срећом, новинар је решио да поентира до краја:

 

„Ипак делује помало… чудно због две ствари које слушамо последњих месеци, под један, да се Асад није на прави начин борио против Даеша и да се углавном борио против сиријске – умерене сиријске опозиције…“

 

Тонер:

 

„Што је и тачно“.

 

Новинар:

 

„… што се такође односило и на Русе.

 

Тонер:

 

„И то је тачно“.

 

Новинар:

 

„Али сада делује да они ипак раде и нешто од тога. Не би ли то требало похвалити, по Вашем мишљењу?“

 

Тонер:

 

Па нећу то да похвалим, нећу да похвалим зато што је важно сетити се да је један од разлога за присуство Даеша у Сирији то што је Асадова брутална репресија над сопственим народом створила својеврстан вакуум, ако хоћете, што је омогућило групи попут ИСИЛ-а или Даеша да се развије“.

 

Дакле, осим што је изразио званични став да је за САД суштински свеједно да ли ће у Сирији владати Исламска држава или Асад, и што је наставио да инсистира на фикцији да се сиријске и руске снаге заправо не боре против исламиста већ против некакве „умерене опозиције“, упркос резултатима који су очигледни за сваког ко има очи, Тонер је покушао да одговорност за јачање исламиста пребаци на самог Асада. Нажалост по њега, у тој дрској тврдњи га, осим Руса и сваког ко има и грам здравог разума, демантују и „његови“. О овоме је на ФСК већ писано прошле године, али вреди поновити. Наиме, „Информативни извештај“ америчке Војнообавештајне агенције – ДИА – од 12.8.2012. јасно открива да је, иза успона исламиста у Сирији, уз арапске заливске земље и Турску, стајао и Запад:

 

„Генерална ситуација:

А. На интерном плану, догађаји се развијају у јасном, верско-секташком правцу.

Б. Салафисти, Муслиманска браћа и Ал Каида – Ирак су главне снаге иза устанка у Сирији.

Ц. Запад, Заливске земље и Турска подржавају опозицију, док Русија, Кина и Иран подржавају режим

 

  1. Последице по Ирак…

Ц. У даљем расплету ситуације, постоји могућност успостављања проглашене или непроглашене салафистичке кнежевине у источној Сирији (Хасака и Деир Езор), што је управо оно што силе које подржавају опозицију желе, како би изоловале сиријски режим, који се сматра стратешком дубином шиитске експанзије (Ирак и Иран)“.

 

Управо је ослобађање Палмире, града са мноштвом локалитета под заштитом УНЕСКО које је Даеш током своје окупације уништио – отворило пут ка ослобађању остатка горе наведене „салафистичке кнежевине у источној Сирији“, чије су стварање, како се види, подржале и омогућиле западне силе. Предвођене Тонеровим предпостављеним.

 

И сам Роберт Фиск подсећа на западно понашање приликом пада Палмире у руке исламисте прошле године:

 

„Када је Палмира пала прошле године, предвиђали смо пад Башара ал-Асада. Игнорисали смо, ћутали смо на велико питање сиријске војске: зашто, ако су Американци толико мрзели ИСИС, нису бомбардовали њихове самоубилачке конвоје који су пробили прве линије сиријске војске? Зашто нису напали ИСИС?

 

‘Ако су Американци хтели да униште ИСИС, зашто их нису бомбардовали?’ путао ме је један сиријски генерал, после пораза својих војника. Његов син је убијен у одбрани Хомса. Његови људи су заробљени и њихове главе одсечене међу римским рушевинама. Сиријском званичнику који је био задужен за римске рушевине (за које смо се, сећате ли се, толико бринули) је такође одсечена глава. ИСИС је чак, ради забаве, вратио наочаре на његову одсечену главу. И тада смо ћутали“.

 

Као што су ћутали када су муџахедини секли српске главе током 1990-их. Ћутали су, јер су били њихови. Као што су и ови данашњи.

 

Ипак, ћутање није могло да спречи нежељени расплет. После славља поводом драконске пресуде Караџићу, уследио је хладан туш у Палмири.

 

Зато Обама и Камерон ћуте. Зато је гласноговорник Стејт департмента био помало нервозан. Нису успели да од Сирије направе Либију. А ни „Косово“, ни Сарајево. А толико су се трудили, толико је глава посечено…

 

ФСК / Александар Павић

Тагови: ; ; ;