Изложба «Југ Србије у Великом рату 1915-1918» је заједнички пројекат музеја у Лесковцу, Нишу, Врању, Пироту и Прокупљу и представља специфичан омаж нашим прецима славно палим у одбрамбеним и ослободилачким ратовима које је Србија водила почетком XX века. Уз несебичну помоћ сарадника, историчара из Народногог музеја из Ниша, Александра Динчића, Ивана Митића, Небојше Озимића, Иване Груден Милентијевић и Бојане Нешић, изложбу су припремили кустоси историчари – саветници музеја у Лесковцу Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић.

 

Моравска дивизија

 

Отварање изложбе «Југ Србије у Великом рату 1915-1918» је у 18 часова у галерији Радио-телевизије Србије, а биће отворена до 25. априла.

 

«Југ Србије у Великом рату 1915-1918» хронолошки приказује период од повлачења српске војске и народа 1915/16. године, преко успостављања окупационе војно-цивилне власти, страдања и депортовања српског становништва у логоре, положаја Српске православне цркве и школства под окупацијом, до избијања Топличког устанка, његовог суровог угушења и, на крају — славног повратка у ослобођену отаџбину.

 

У први план истакнути су, пре свега, појединци, ратници и јунаци, обични српски сељаци, занатлије и малобројна српска интелигенција, која је показала беспримерну пожртвованост у одбрани отаџбине. Изложене су појединачне и групне фотографије одликованих заслужних ратника, обичних војника и драматичних призора из борби, ратне белешке ратника, оригинална документна, извештаји, наоружање, опрема и још много тога што упечатљиво сведочи о страдањима на југу Србије у Великом рату.

 

Посетиоци први пут могу да виде фотографије које сведоче о путу наших ратника преко Албаније, Крфа, Солуна, Солунског фронта и ослобађању Србије, потом, о свакодневном животу цивила, жена, деце и стараца на окупираној територији, над којима су Бугари починили до тада незапамћене злочине.

 

Страх од глади, болести, интернације, затвора и разних врста малтретирања од стране окупатора, обележио је свакодневни живот огромне већине Срба, оних који су остали у окупираној отаџбини и на својој кожи осећали тешку судбину поробљеног становништва.

 

Цивилно становништво је претрпело велики терор, силовања, паљења, набијања на колац…

 

Подаци су сурови: 1917. године из Моравске окупационе области је интернирано у бугарске логоре око 65.000 лица од 18 до 60 година. У овај број интернираних улази 8.000 девојчица које су Бугари за златан новац, као робље, продали Турцима за њихове хареме.

 

По Рајсовом тврђењу, то су махом била женска деца од десет до петнаест година. Од масовних убистава интернираних треба навести ликвидацију једног конвоја од око 600 деце из лесковачког краја у околини Софије и конвоја од 1.000 цивила, 17. априла 1917. године, како се наводи у извештају анкетне комисије.

 

Посебно су потресне фотографије убијених у Сурдулици и Араповој долини код Лесковца, са унакаженим телима цивила.

Тагови: ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ;