У Србији 12. април се званично сматра даном сећања на руске добровољце који су ратујући за братски народ дали свој живот. Акције сећања су одржане у градовима Србије и Републике Српске који су повезани са руским добровољцима.

 

Александар Кравченко, познати руски добровољац а сада руководилац покрета «Косовски фронт» у емисији «У ствари» одговорио је на питања News Front-a о судбини оних који су се тада борили на страни братског народа.

 

«Најпознатији руски добровољац је Игор Стрелков, Игор Иванович. Узгред, испоставило се да је баш 12. априла ушао у Славјанск. Није намерно, тако се просто догодило. Неким чудом су се та два датума поклопила и данас, за нас који смо деведесетих година ратовали тамо, то што се догађало и што се догађа у Новорусији представља наку врсту логичног продужетка тог рата у којем смо ми учествовали», каже Александар.

 

Међутим Срби су се одавно појавили у Донбасу и тамо се боре, али под притиском и утицајем Запада, српске власти су још 2014. донеле закон против тих људи. Српске власти се старају да не објављују те судске процесе, они се брзо одигравају, у кратком режиму, да нико о њима ништа не сазна. Јер је, наравно, реакција јавности крајње негативна на те потезе српских власти. А они све то раде јер је то од њих захтевано.

 

«Ево, на пример, мени је забрањен улазак у Србију јер ме сматрају главним организатором», наводи Александар.

 

Упитан како се односи према евентуалном уласку Црне Горе у НАТО а Србије у ЕУ, Кравченко је рекао да се над Србима у последњих двадесет и више година спроводи психолошки експеримент. Те ствари које раније нису могле ни да се замисле, просто су биле незамисливе неких петнаест година раније, па и десет, оне су данас опште прихваћене.

 

А и код Руса се то десило у Украјини, сматра добровољац.

 

«Искрено речено, бомбардовање које се деведесет девете године десило у Југославији је за мене била нека врста финалног знака. Тада сам потпуно био сигуран да ће пре или касније рат доћи и на наше тло.  До тада сам ратовао и све сам то видео, али када сам својим очима деведесет и девете видео како све то изгледа, како бомбардују оне који нису ни за шта криви, било је јасно да ће се негде, некако, све то и код нас десити. И десило се у Донбасу».

 

Александар сматра ситуацију у Украјини и у Донбасу као велику трагедију.

 

«А ми смо, са наше стране, овде у великој Русији, дужни да заузмемо позицију оца, оца који воли сву своју децу и прашта свој својој деци, и који се труди да их изведе на прави пут», мисли руководилац «Косовског фронта».

 

«Свеједно се не треба предати и одбацити тај народ».

 

 

 

 

Тагови: ; ;