„Украјински сценарио“ је термин који се последњих дана често чује на скопским и улицама других македонских градова, где опозиционе групе демонстрирају против Владе и одлуке председника Македоније да помилује оптужене у скандалу око масовног прислушкивања. Да ли је такав сценарио у Македонији могућ?

1817816

 

Скопско насеље Пржино вероватно би остало познато једино сеизмолозима, јер у њему се налази македонски сеизмолошки завод и навијачима ФК Славије, македонског трећелигаша, да се у њему јуна и јула прошле године нису одржавали преговори македонских власти и опозиције о решавању политичке и институционалне кризе која је захватила земљу због афере са прислушкивањем политичких неистомишљеника. Договор из Пржина, веровало се, довешће до стабилизације институција и омогућавања фер атмосфере за одржавање избора, заказаних за јуни ове године.

 

Међутим, последњих дана, криза у Македонији се заоштрила, опозиција је отпочела протесте због потеза председника македонске републике који је, прво блокирао истраге против умешаних у аферу са масовним прислушкивањем, а потом их је и аболирао. Датум избора такође је споран; опозиција окупљена око Социјалдемократског савеза Македоније и грађанске организације желе одлагање избора. Међутим, председник Собрања, Трајко Вељановски расписао је изборе за 5. јуни.

 

Ситуација у Македонији већ годину и по дана не може се описати као добра, каже Денко Малески, професор међународног права Универзитету у Скопљу и први министар спољних послова Македоније. Према његовим речима, тренутно се води трка међу македонским политичким актерима око жеље власти да што пре дође до избора.

 

„Власт изборима жели да потврди свој легитимитет и да се са тих позиција ухвати у коштац са, за њих, непријатним процесом споре правде. Ту је сад извор великог конфликта“, каже Малески.

За све то време, каже Александар Сафонов, научни сарадник Института за славистику РАН, Македонија се налази у тешкој социјалној и економској ситуацији.

 

„Ситуацију додатно отежава доток миграната, а финансијска подршка ЕУ изостаје. Незадовољство расте и наравно да опозиција користи то у своје сврхе“, објашњава Сафонов.

Да ли је у Македонији могућ „украјински сценарио?

 

Тај израз у широкој је употреби у Македонији, што нам потврђује и Малески, који каже да сличности између Македоније и Украјине постоје, не само у симболичком смислу.

 

„То је ситуација када институције престају да функционишу, када је конфликт у политичким институцијама, где треба да се решавају друштвени проблеми. Сам конфликт се прелива на друштво. И онда почиње улица. То је елемент украјинског сценарија, када политичари нису у стању да произведу компромис и да држе ситуацију у својим рукама, већ да то иде до дна друштва и антагонизира грађане“, објашњава Малески.

Забринутост да се у Македонији имплементира „украјински сценарио“ изразило је и Министарство спољних послова Русије. Према речима Александра Сафонова, у питању је принципијелан став Москве да свака власт треба да се мења легитимним путем — на изборима. Став Русије Сафонов назива „одмереним“ и „конструктивним“. У овом тренутку тешко је проценити колико је могуће да се у Скопљу деси оно што се догодило на кијевском Мајдану, каже Сафонов.

 

„Јасно је, међутим, да је стање у овој земљи у центру пажње западних земаља, јер би се ситуација, због њеног геостратешког положаја, из Македоније могла преливати на суседне територије, укључујући Косово. Зато не искључујем да иза нових протеста у Скопљу стоји неки спољни фактор“, додаје он.

Избори уводе Македонију у нову етапу политичке неизвесности

 

И Денко Малески потврђује да унутармакедонски конфликт има међународну димензију, али у другом смислу — албанским партијама је стало да Македонија што пре оконча процес евроатлантских интеграција, међутим, због спора са Грчком око имена то није могуће, јер јужни македонски сусед ставља вето у свим међународним институцијама на све одлуке које се тичу Македоније.

 

„Постоји њихово инсистирање (албанских партија, прим. аут.) да се реши тај проблем (тренутне политичке тензије у Македонији, прим. аут.), пошто је њихов приоритет интеграција Македоније у ЕУ и НАТО, као својеврсну замену за албанску идеју. То исто ствара унутрашње тензије. Са друге стране, владајућа партија Албанаца је у владајућој коалицији, тако да је примила доста критика из опозиције да одржава режим који не дозвољава демократизацију друштва и који у овом моменту спречава правду да се утврди фактичка истина и да се тако изађе из кризе“, истиче Малески.

Једна од најважнијих тачака око којих македонске политичке партије и грађанске организације ломе копља јесте датум расписивања избора. Док је захтев опозиционих група да избори буду одложени јер, како тврде, изборни спискови нису ажурирани и медијска сцена није ослобођена, председник Собрања, македонског парламента, заказао их је за 5. јуни. У ситуацији у којој се налази Македонија, сматра Малески, расписивање избора само ће допринети распиривању нових конфликата. Изборе би, према његовим речима, требало расписати „тек када се рашчисти политичка атмосфера“, јер избори не могу бити замена за правду.

„Сматрати да ће тако да се произведе јединство сасвим је погрешно. Македонско друштво је већ прилично зрело и не може се ујединити, како је председник желео да оствари аболицијом. Друштво се не може ујединити око помиловања криминала. Може се објединити око правде и утврђивања истине, али ово свакако неће ујединити македонско друштво, тако да свакако улазимо у једну врло озбиљну неизвесност», закључује Малески.

 

Спутњик

Тагови: ;