Представници српске власти воле да истичу како Србија развија добре односе са Вашингтоном и Бриселом с једне стране и са Москвом с друге стране, односно како је Србија војно неутрална земља и не жели да се сврстава ни у један војни блок.

 

0_94652_49e05b0e_XL

 

НАТО као фактор „војне неутралности“ Србије

 

Такве тврдње су декларативне и не постоје аргументи који би могли да одбране ту позицију. Ни у једном стратешком документу који се тиче безбедности и одбране Србије („Стратегија националне безбедности Републике Србије“, „Стратегија одбране Републике Србије“, „Доктрина Војске Србије“, „Закон о одбрани Републике Србије“, „Закон о војсци Србије“), не постоји одредба која дефинише војну неутралност. Руководство Србије се по потреби позива на члан „Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије“ из 2007. године, донете на предлог Демократске странке Србије који дефинише:

 

„Народна скупштина Републике Србије доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.

 

Пре две године је министар одбране Небојша Родић у име Србије потписао СОФА споразум са НАТО, а Скупштина Србије га је ратификовала 2015. године.  Такође Србија је претходно усвојила ИПАП (Индивидуални план партнерства са НАТО) што је највиши корак у сарадњи државе која није чланица и НАТО.

 

Након усвајања ИПАП и СОФА споразума, од  „неутралност Србије“  није остало ни слово. Србија је дефакто стављена на располагање НАТО организацији и нашла се у положају који је лошији од самог чланства због тога што НАТО користи све погодности које остварује и код  других земаља чланица, а нема никаквих обавеза према Србији. Земље које су чланице НАТО остварују права у тој организацији, између осталог и заштиту у случају војне агресије. Свакако да чланство Србије у НАТО није тема која може да буде прихватљива за Србију ни под каквим условима, али српска јавност мора да буде свесна чињенице у каквој се позицији земља налази.

 

НАТО у Србији сада остварује слободу кретања, може да користи комплетну војну инфраструктуру, да обучава војнике у бази Југ (према стандардима НАТО) и да образује наше војнике у складу са доктрином НАТО. Војници НАТО у Србији имају дипломатски имунитет и не сносе никакву одговорност пред српским правосуђем чак и у случају убиства. НАТО има приступ не само државним већ и приватним објектима . Србија се обавезала на размену података са НАТО и ЕУ, на усклађивање прописа и области одбране са ЕУ, и на уништавање „вишка“ наоружања, иако је српска војска већ разоружана.

 

Ове чињенице јасно говоре о томе да је неутралност Србије стављена ван снаге и да  српско руководство на челу са СНС и Александром Вучићем врло сурово обмањује јавност када се позива на „војну неутралност“.

 

Војна неутралност подразумева да држава не допушта коришћење њене територије и њених ресурса ни једној станој војсци, док се Србија, односно Вучићева власт, СОФА споразумом обавезала да дозвољава коришћење и територије и ресурса НАТО-у.

 

САД раде против интереса Србије у региону

 

НАТО је организација која се формално залаже за очивање мира и безбедности, док је својим деловањем постигла све супротно од тога. Основна функција НАТО од распада Варшавског пакта је производња сукоба и обезбеђивање америчких интереса, пре свега економских и политичких кроз војну силу. Не само да се не залаже за безбедност, већ НАТО алијанса није више у стању да осигура безбедност ни својим чланицама. Недавно се десио терористички напад баш у седишту НАТО-а, а поред тога десили су се напади и у другим градовима земаља чланица Алијансе. Посебно треба да узмемо у обзир садашње европске безбедносне проблеме у контексту миграционе кризе, терористичких напада и потенцијалних претњи по Србију. Против интереса Србије у региону САД праве, обучавају и организују тзв „Војску Косова“ трансформацијом „Безбедносних снага Косова“.

 

Терориста Хашим Тачи изјавио је:

 

„Косово је добило сагласнос НАТО-а за успостављање „Оружаних снага Косова“ што је приоритет Косова у области безбедности, као и приступање Партнерству за мири и иницирање политичког дијалога са НАТО“.

 

Такође САД планирају наоружавање и модернизацију Оружаних снага Хрватске што ће значајно пореметити однос снага у региону.  Америка жели да опреми Хрватску офанзивним ракетним системима дугог домета. Осим Хрватске, САД војно јачају и Словенију и Албанију.

 

Без обзира на претње и деловање против интереса Србије, српске власти интензивно сарађују са НАТО и САД, док је сарадња са Руском Федерацијом на војно-безбедносном плану, сведена на минимум.

 

Америка организују кроз НАТО односно европску команду оружаних снага САД, интензивне војне вежбе у Европи као одговор на наводне претње од „руске агресије“ између осталог и у бази „Југ“ у Србији код Бујановца.

 

Војска Србије је до сада више пута учествовала у војним вежбама које организује америчка команда у бази Хоенфелс у Баварској, и које имају циљ „заједничку одбрану“ (од наводне руске претње) заједно са војскама САД, Немачке тзв. „Косовским безбедносним снагама“ („војском“ Косова коју праве САД), Француске, Албаније, Бугарске, Велике Британије, Хрватске и др. Тренутно је у току априлска вежба у Хоенфелсу под командом САД где је Војска Србије послала своје припаднике. Овај тренинг центар је основала Војска Немачке (нацистичка Немачка) 1938. године, а 1951. године су га преузеле америчке снаге. Оваквим потезима се Србија сврстава у анти-руски фронт.

 

Развој војно-техничке сарадње са Русијом

 

У циљу одржања равнотеже у региону и очувања сопствених интереса, као и у новом контексту европског безбедносног окружења, Србија треба да иницира развој војно-техничке сарадње са Русијом. Досадашњи врло низак интензитет сарадње са Руском Федерацијом, не одговара безбедносним изазовима Србије, а поређења ради однос сарадње Србије са САД и Русијом је 100:2.

 

Руска Федерација је још 2012. године приликом посете Дмитрија Рогозина изразила жељу да унапреди сарадњу са Србијом на војном плану као и да опреми Српску Војску модерним наоружањем по врло повољним условима. Србија до сада није предузела озбиљне кораке у том правцу иако су они неопходни, пре свега због отклањања последица такозваних реформи, којима је српска војска разоружана.

 

Узимајући у обзир потенцијалне претње, и чињеницу да се Србија налази у непријатељском окружењу, Србија треба да набави савремене системе против-ваздушне одбране С-400 и да надокнади технику која је уништена у претходном периоду. Неопходно је да Војска Србије интензивира војне вежбе са Руском Армијом. Ако Србија жели да успостави војну неутралност, ниво сарадње Војске Србије са Русијом мора да буде једнак нивоу сарадње Србије са НАТО и САД. Ово подразумева договор српских власти са Министарством одбране РФ о вишем нивоу сарадње али истовремено редефинисање досадашње сарадње са САД и НАТО.

 

Образовање официра у иностранству такође треба да буде у складу са политиком подједнаке сарадње, што значи да Војска Србије треба да распореди подједнак број официра за школовање у Русији, колико је предвиђено и за школовање у западним земљама. Такође, с обзиром да НАТО официри држе предавања у Генералштабу, потребно је да се договори такав аранжман и са руским официрима.

 

Наменска индустрија је некада била веома јака, али је претрпела велику штету током агресије НАТО на Србију 1999. када су циљано гађани индустријски објекти. Приоритет српских власти треба да буде подстицај домаће производње, а не финансирање и промоција страних инвеститора. Због тога Србија треба да искористе огромне могућности развоја наменске индустрије у сарадњи са Русијом, отварање регионалног центара за ремонт руског наоружања у Србији који може да запосли велики број радника.

 

Србија има министра за европске интеграције, Канцеларију за европске интеграције, Агенцију за европске интеграције и бројне друге структура јавне управе које се баве европским интеграцијама, али не постоји ниједна институција која се бави сарадњом са Руском Федерацијом. За развој сарадње са Русијом будућа Влада би требало да отвори најмање канцеларија за сарадњу на државном нивоу.

 

Дипломатски имунитет запослених у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу не може да се изједначи да имунитетом НАТО војника с обзиром да је у питању цивилна структура, али ће свакако додељивање имунитета запосленима имати позитиван утицај на развој даљих односа са Русијом.

 

Руска Федерација је изразила спремност да буде гарант војне неутралности Србије. Да „војна неутралност“ Србије не буде илузија као што је сада случај, Србија треба пре свега законски да учврсти такву позицију доношењем Закона о војној неутралности Србије, а затим и да на основу тог закона затражи подршку других великих сила. Уговори са НАТО који су  потписани противно вољи већине грађана Србије, а истовремено су штетни за државне и националне интересе Србије, морају бити поништени. Таквим корацима Србија може да потврди позицију војне несврстаности односно може да законски утврди војну неутралност и да је затим реализује у пракси. Пракса лепих речи, празних обећања и нечињења мора да се прекине, и да се пређе са речи на дела.

 

12980795_1228891833795519_606721419_o 

Драгана Трифковић,

Директор Центра за геостратешке студије

Тагови: ; ;