Осврнувши се на рат који је на простору бивше Југославије вођен од 1992. и 1999, Николузос је рекао да је српски народ «великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенцију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања».

 

Nikolic krf

«Крфљани нису само радо понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, упућивањем протеста и масовним демонстрацијама, на којима су исказивали своје противљење неправедном рату и изражавали солидарност са српским народом певајући песму ‘Тамо далеко'», додао је Николузос.

 

Пријатељство грчког и српског народа, истакао је, потврђују и братимљења крфске општине са градовима и општинама у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина, Палилула…

 

«Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом владајућих поверилаца-лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора», навео је Николузос.

 

 

Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и накрају победићемо. И ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.

 

«Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету», рекао је Николузос у свом обраћању.

 

 

Он је подсетио да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.

 

«Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могучности избегличку масу», казао и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.

 

 

За две године, истакао је, Крф је незванично постао престоница Србије.

 

«Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу «острва спаса» српских савезника. У нашем граду је смештена Скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе», рекао је градоначелник Крфа.

 

 

Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.

 

«И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи. У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин», рекао је градоначелник Крфа.

 

 

 

РТС

Тагови: ; ; ;