Идеалисти почињу да се баве политиком. По правилу почетак је врло племенит и искрен приступ  али за врло кратко време од племените идеје до чина реализације те идеје а то је регистрација  Удружења грађана , Политичке странке националне мањине или Политичке странке  та идеја  губи на својој изворности и почиње да се јавља  сујета оснивача који себе доживљава као МЕСИЈУ и све остале сличне идеје су тривијалне у односу на генијалну идеју оснивача.

 

srbija_izbori_epa_main

 

У почетку идеја која је  покретач  даљих активности има у себи  врло изражеу жељу заједништва саборности  добронамерности и прогресивности којом сви ми тежимо.  Управо тај очајнички  доживљај не мирења са постојећим друштвеним односима ствара  идеју као покретачку снагу појединца. Појединац који се одважи и издвоји из незадовољне масе  и реши да предузме конкретне  радње ради мењања такве ситуације  упушта се у поступак регистрације  Удружења грађана , Политичке странке националне мањине или Политичке странке постаје по правилу врло сујетна особа.

 

Та сујетност се огледа пре свега у саможивљу, патолошкој привржености идеји (која није само његова он заборавља да је само јединка у мору истомишљеника) и он као такав почиње да омаловажава друге њему сличне појединце који су се са истим циљем одважили и урадили исто што и он сам а то је регистрација  у Агенцији за привредне регистре Републике Србије.

 

Наравно  постоје појединци који прихватају квинслишку улогу а то је да за рад нечијих интереса  буду подметнути као експоненти туђих интереса који треба са својим именом и својим деловањем   да збуне и овако слуђен  народ који не може да дође себи од којекаквих белосветских битанги који мешетаре по Србији  радећи све да што више пониже и унизе један врло горостасни Српски народ.

 

Шта је са циљем?

 

Циљ који првобитно беше императив покретања нечег  великог, заједничког општенародног има сада  директан сукоб  са сујетом оснивача који у највећем броју случајева размишља да је:

 

  • — Он или она неприкосновени  месија који само он  може да Србију извуче из блата у којо се нашла не народном вољом него подметнутим обећањима  домаћих издајника који воде политику  глобалиста.
  • — Он или она има своје принципе који су  богом дати и он или она као принципијална особа  великодушно нуди своје принципе свима .
  • — Он или она те принципе нуде само по принципу прихвати или остави , боже мој то су моји принципи које ти ја нудим  а ако их не прихватиш  свако ће на свој начин своје принципе да презентира бирачком телу
  • — Он или она имају своје полтроне своје лакомислене пријатеље који  преко ноћи од нормалног човека направише умишљену будалу који за себе мисли да је он тај који одлучује о судбина Србије
  • — Он или она преко ноћи заборавише на Србију на заједничку почаст која им  је наметнула идеју и због личног незадовољства  политике која унижава Србију и српски народ постадоше највернији савезници погубне политике:

 

Како?

 

  • — Тако што једну општу племениту идеју коју осећа већина српског народа приписаше себи.
  • — Зато што се у самом почетку окружише полтронима , људима без части и морала и људима који од оснивача направише сујетну особу уместо да постане авангардист.
  • — Зато што немају могућност да се одупру свом егу и чињеници да су и они некад били део очајничке масе,
  • — Зато што је испливало незадовољство које су и сами имали док нису постали председници,
  • — Зато што је потиснута сва племенитост и чистоту коју су носили у себи пре него што постадоше председници   нечега што подржава већина грађана Србије  ,
  • — Зато што потиснуше заједништво, саборност и родољубивост на маргини а све у корист личне сујете

 

Шта је решење?

 

  • — Решење је једноставно али за успех треба да се пре свега појединци носиоци функција приземље да сагледају своју прошлост зарад будућности и да постану оно што су у минулим временима били и да се подсете:
  • — Да се у и они сами били део незадовољне масе грађана ,
  • — Функцију преседника користе као кохезиону функцију а не као функцију која разбија заједништво
  • — Да интерес грађана ставе изнад својих личних интереса
  • — Да се окрену будућности која је трасирана непоколебљивом искреном и  Хришћанском благодарности српског народа према свим националним мањинама,
  • — Да се подсете да се српски народ никад није огрешио о божије заповести и да никад у новијој историји није био насилнички мада му приписују освајачку нарав за борбу само оног што му је некад неко други отео,
  • — Да буду само оно што су били пре функције председника!

 

ШТА ЈЕ ЦИЉ?

 

  • — Циљ је да српском народу и Србији  буде боље после избора
  • — Циљ је да се сви грађани окупе око идеје која је заједничка –једна али коју експоатишу политичке странке , покрети и националне мањине и од једне заједничке идеје имамо десетине идеја које су идентичне али које су расуте по Србији као бачено перје из јастука.
  • — Циљ је саборност која треба да се уздигне изнад личних сујета носилаца функција  који Србију доживљавају као арену а не као једно нерескидиво заједништво очајника који  у мору истих понуда  разбацују своје гласове оним за које ни у сну не би гласали,
  • — Циљ је да се дозовете памети или се сви повучите из политичког  живота јер својим понашањем потврђујете своју неспособност
  • — Својим не јединством ви подржавате, свесно или не свесно режим против којег излазите на изборе наводно као спасиоци.

 

 

14.02.2016. године                                                               Зоран Самарџић

Тагови: ; ;