Политички аналитичар Стеван Гајић из Београда у емисији «У ствари» агенције Новински фронт (News Front); водитељ — Сергеј Веселовски.

 

Веселовски: Стеване, не добијамо много информација о томе што се дешава не само у Србији и Црној Гори, већ и у суседној Македонији. За нас који смо одрастали у Совјетском савезу, све те државе су бивша СФР Југославија која се напрасно распала као и СССР. И Македонија је постала независна држава… Тамо се сада дешавају некакве нама овде за сада несхватљиве ствари, иако се чинило да је Македонија генерално мирна држава. Одмах до ње је Албанија, и колико ја могу да разумем, управо из Албаније дува ветар који ствари носи у другу страну која се многима не свиђа, укључујући и Косово и Метохију које је Албанија преобратила у квази државу. Шта се дешава и шта да очекујемо од догађаја у Македонији?

 

Гајић: Политичка криза у Македонији се одиграва доста дуго већ. 9. маја прошле године, баш на Дан победе, из Србије, са њене окупиране окупиране територије Косова и Метохије, већа група албанских терориста напала је Македонију сукобивши се са полицијом, када је погинуло осам полицајаца из Македоније и – по различитим изворима – од десет до двадесет албанских терориста. А све то има и своју предисторију.

 

Македонија је етнички подељена држава. Око 70% или 75% су Македонци и други народи као што су Срби, Турци итд., а око скоро 30% становништва чине Албанци. Географски заузимају половину Скопља и западни део земље који се на северу граничи са Србијом, то јест њеном покрајином КиМ, и део који се граничи са Албанијом. 2001. године у Македонији се десио грађански рат када су етнички Албанци напали македонску власт.

 

А криза о којој сада говоримо почела је другачије – као македонска политичка криза. Партија СДСМ на чијем је челу Зоран Заев је прошле године покренула акције против премијера Македоније Груевског, говорећи да је он компромитован политичар. Иностране службе су Заеву дале документа и информације које Груевског компромитују, те је Заев претио да ће их показати на конференцији за новинаре. Груевски је снимио тај разговор и пустио у јавност говорећи да га уцењује лидер опозиције који је информације добио од страних служби. Тада је кренуо судски процес против Заева и његових људи за издају због чињенице да сарађују са страним службама.

 

После тога се десио терористички напад, али је опозиција све свалила на власт. Изашли су са теоријом да никаквих албанских терориста није било, и да је све то сама власт смислила… То је наравно бесмислица — људи су погинули и са једне и са друге стране! На „Косову“ су чак албанске терористе који су у Македонију ушли са те територије сахранили уз војне почасти, као хероје. Свеједно је опозиција тврдила да је све само представа у режији македонских власти.

 

После тога је кренуо први талас протеста. Завршили су се тако што је власт премијера Груевског организовала контрамитинг на коме је било три или четири пута више људи.

 

Потом је постигнут договор о преговорима за расписивање избора. Све време опозиција је инсистирала на „поштеним изборима“ тражећи да се формира прелазна влада јер актуелној нису веровали. Тражили су да прелазна влада буде сачињена од експерата, значи — да избори буду одржани под њиховим условима јер су знали да неће добити подршку већине грађана Македоније (опозиција има око десет процената). Хтели су да придобију власт нелегално — или на улици или на таквим изборима. Власт је учинила политичке уступке. Зато је Македонија у Унеску гласала против Србије која им је увек помагала. 2001. је наша држава помогла Македонији да се не распадне када се десио устанак, а и сада помажемо… Свеједно, влада Македоније, то јест Груевски, под притиском, највише амбасаде САД али и других, наставља да говори о евроатлантским интеграцијама и гласају да квази држава Косово постане члан Унеска…што им нисмо заборавили.

 

Онда је кренуо још један нови талас протеста јер опозиција и међународни посредници – а они су представници ЕУ и САД у Македонији, све време исказују незадовољство преговорима. Прво је био договор да избори буду 24. априла. Лидер опозиције Заев се са тим није сагласио јер, како је тврдио, избори не би били поштени. Затим је промењен датум расписивања избора за 5. јун када ће највероватније и бити одржани. Али, опозиција је и даље незадовољна јер зна да нема подршку народа довољну за смену власти. Председник Македоније, Ђорђе Иванов, затим амнестира све опозиционаре које су учествовали у афери прислушкивања, то јест све те који су сами признали да од иностраних служби добијају податке. Али је опозиција тај поступак видела као слабост власти и изашли су на протесте опет. Власт је организовала потом свој митинг. Мишљења сам да ће се сви ти протести до избора смирити. А када се избори заврше, видећемо шта ће бити. Ја верујем да ће опозиција изгубити, те да ће зато рећи да су избори били намештени, због чега могу опет да крену у протесте уз подршку Запада.

 

Да би вам било јасније – Груевски није проруски настројен. Проблем је у томе што га Запад сматра недовољно кооперативним. Такође, Запад сматра да Груевски има „превише власти“ у својим рукама због чега може да влада независније. Њима су сада потребни политичари који су гладнији – којима треба новац, власт, да би њима лакше управљали, а који ће вероватно прво уништити све инфраструктурне пројекте, пре свега кинески пројекат изградње пруге која ће ићи од луке коју је Кина купила у Грчкој, кроз Македонију, Србију, Мађарску па све до Варшаве, а неки кажу и по целој Европи. И наравно пројекат снабдевања Балкана руским гасом – Јужни ток је пропао због Бугарске, али Турски ток није, без обзира на тренутне лоше односе између Русије и Турске, а који треба да прође такође кроз Грчку, Македонију, Србију и даље на север. То је геополитичка компонента која игра улогу у догађајима у Македонији. У суштини, питање је сложено – постоје и унутрашњи политички разлози за све што се тамо дешава, затим етничке поделе у земљи, историјска компонента такође, али ако и то почнем да објашњавам, мислим да ћу вас само збунити.

 

 

Тагови: ; ; ; ; ; ; ; ;