Данас се навршава 30 година од несреће у нуклеарној електрани Чернобиљ. Као последица експлозије у потпуности је уништен четврти реактор електране. Према мишљењу стручњака ово је највећа катастрофа у нуклеарној историји човечанства.

 

Чернобыльская-АЭС-696x416

 

Одмах после експлозије 1986 године у пречнику од 30 километара од електране евакуисано је око 116 хиљада становника. Подручје од 116 квадратних километара је контаминирано и оно се данас налази на територији Украјине, Русије и Белорусије. У ликвидацији последица несреће учествовало је 600 хиљада становника.

 

У самој Русији озрачено је 14 региона од 60 хиљада квадратних километара где је живело 3 милиона људи.

 

Према информацијама Министарства за ванредне ситуације Русије на данашњи дан се 3,855 насеља са око 1 милион становништва налази у контаминираној зони што је дупло мање у односу на 1992 кад је контаминирано било 7.695 насеља.

 

Као резултат катастрофе контаминирано је и 23% територије Белорусије. Највише су погођене Брестовска, Могиљовска и Гомељска област, саопштио је Национални статистички комитет Белорусије. По подацима од 1 јануара 2016 године у контаминираној зони налази се 2,371 несеље где живи 1,1 милион страновника.

 

Председник Државне думе Русије Сергеј Наришкин рекао је поводом ове катастрофе, да се Украјина, без обзира на чернобиљску катастрофу и данас немарно односи према правилима безбедности у нуклеарној енергији. Никакви политички разлози не могу оправдати немарност у овој области.

 

Наришкин је подсетио да су посланици Руске думе и раније упозоравали на опасност од нуклеарних несрећа и контаминације радијацијом. Он је рекао да се ради о Украјини која омогућава рад нуклеарних реактора након истека гарантних рокова. Осим тога земља на чијој се територији десила ова несрећа неовлашћено је пребацила нуклеарне електране на коришћење горива америчке производње, што је према мишљењу стручњака недопустиво, јер се процес њихове контроле онемогућава.

 

Међутим, како наводи Наришкин украјинским властима није до тога а сарадња са руским партнерима је забрањена. Он је такође навео да је ниво заштите украјинских нуклеарних електрана од терористичких напада далеко испод жељеног, а после преврата 2014 године тешко да је ишта учињено у том правцу.

 

Посланици Думе упутили су средином априла дописе овим поводом многим међународним институцијама. Међутим реакција међународне заједнице је изостала.

 

Наришкин је изразио наду да ће европски посланици коначно престати да се баве разним «црним списковима» и да ће почети да се баве важним стварима.

 

«Нуклеарна безбедност је веома важна за наш континент. Ако Брисел и Стразбур чекају сигнал из Вашингтона онда ништа. Преко океана је мало кога брига за судбину стотине милиона Европљана»- рекао је Наришкин.

 

 

southnews.ru

 

 

Тагови: ; ;