Европски и амерички лидери договорили су се да се Русији не укидају санкције уколико она не обустави рат у Украјини, саопштиле су САД усред припрема француских посланика да размотре укидање казнених мера Москви.

 

321097_1

 

«Када је реч о Украјини, лидери су поновили да одбацују руску окупацију и покушаје присвајања Крима. Постигнута је сагласност да је потпуна имплементација споразума из Минска и даље од суштинског значаја. Лидери су поновили да ће Русији санкције бити укинуте ако се буде потпуно примењивао споразум из Минска «, наводи се у саопштењу Беле куће, које је издато након састанка у понедељак у Šlos herenhausenu у Хановеру.

 

Споразум из Минска су у фебруару 2015 постигле Француска, Немачка, Русија и Украјина у белоруском главном граду. Потпуном применом споразума руске снаге би биле присиљене да се повуку из источног дела Украјине, а Украјина би повратила контролу над својим границама у замену за полуаутономију региона под руском окупацијом, преноси Данас.

 

У саопштењу није ништа речено о Криму за који важи посебан пакет санкција. «Када је реч о Русији / Украјини, сложили су се да је важно и даље подстицати Русију да се понаша одговорно и у складу с међународним законом и да се потпуно примењује споразум из Минска», наводи се у саопштењу британских лидера, пише EUObzerver.

 

У саопштењу Немаца се говори само о «забринутости због ситуације у Украјини», док се француски и италијански лидери, који су такође присуствовали састанку, нису оглашавали поводом тог питања.

 

Амерички Председник Барак Обама је раније током дана у свом говору у Хановеру рекао да «је потребно да се санкције Русији задрже на снази» док не обустави рат. Он је такође рекао за Си-Би-Ес, пренео је EUObzerver, да руски Председник Владимир Путин покушава да експлоатише мигрантску кризу да би поделио Европу. Он је такође говорио о «притиску под којим је због кризе европска политика, начину на који она унапређује екстремно десничарски национализам, степену до којег подстиче распад европског јединства, што у појединим случајевима неки експлоатишу, као што је Путин».

 

«Наговестио сам му да је заправо снажна, уједињена Европа која сарађује са јаком, отвореном Русијом, прави рецепт. До сада није био потпуно убеђен», рекао је Обама.

 

Немачка Канцеларка Ангела Меркел и британски Премијер Дејвид Камерон снажни су заговорници строгог става према Русији. Француски Председник Франсоа Оланд изразио је већу заинтересованост за помирење, док је италијански Премијер Матео Ренци, који се често састаје са Путином, мање вољан да се приклони ставу осталих.

 

Лидери ЕУ ће на редовном самиту у јуну одлучити да ли да Русији продуже економске санкције, које су на снази до јула. Њихове дипломате тек треба да започну разговоре у Савету ЕУ у Бриселу. Дебата је, међутим, у јеку на националном нивоу. Коалициони партнер Меркелове, партија СДП левог центра, саопштила је да има потребе за «дијалогом» са Русијом, те је изразила заинтересованост за обнову чланства Русије у групи светских сила Г-8.

 

Више од 80 француских посланика, нарочито из опозиционе Републиканске партије десног центра, такође је предложило необавезујућу резолуцију којом се апелује на Оланда да укине санкције. У оквиру иницијативе коју је покренуо водећи руски симпатизер Тјери Маријани, у марту је указано на цену коју подносе француски фармери због руских контрасанкција, као и на губитак због обустављене продаје оружја Русији. У оквиру иницијативе се каже да су се санкције показале «неефикасним» када је реч о Украјини и да је потребно да Француска сарађује са Русијом да би «исламска држава» била поражена. Маријани је рекао да ће се о резолуцији расправљати сутра.

 

Алексеј Пушков, председавајући Комитета руске Думе за међународне односе, је рекао да је «управо примио делегацију немачких социјалдемократа који су му, између осталог, рекли да се странка противи санкцијама које су уведене посланицима».

 

«Такође су нам рекли Грци, Кипрани, Италијани, Аустријанци и Французи да се санкције уведене посланицима косе с принципима демократије», рекао је Пушков.

 

Упркос Обаминим строгим речима, у саопштењима Немаца, Британаца и Американаца, која су издата јуче, се миграциона криза и рат у Сирији наводе као приоритети. САД су указале да су спремне да прошире мисију надзора НАТО на кријумчаре миграната у Егејском мору и да пошаљу ратне бродове да би помогле морнаричку мисију ЕУ у централном Медитерану.

 

«Лидери су такође апеловали на НАТО и ЕУ да искористе своја искуства у Егејском мору да истраже како би могли да се на коректан и хуман начин заједнички ухвате у коштац с приливом миграната у централном Медитерану», наводи се у саопштењу.

 

«САД су хтеле да помогну сузбијање илегалне миграције», каже се у саопштењу Немаца и додаје да би «САД, уколико буде било неопходно, биле спремне да преузму одговорност за руту миграната од Либије до Италије».

 

У саопштењу УК се каже да ЕУ треба да помогне да се «изграде капацитети либијске пограничне страже да би се помогло сузбијање илегалне миграције преко Средоземља у Европу».

Ката

Тагови: ;