Србија не мења своју позицију и остаје војно неутрална држава, изјавио је српски министар одбране Зоран Ђорђевић говорећи на 5. Московској међународној конференцији о безбедности.

1105257658

 

„Желим још једном да истакнем да Република Србија није променила свој став и не намерава да мења недвосмислено проглашену војну неутралност“, рекао је српски министар, говорећи на пленарном заседању Конференције на тему „Проблем рата и мира у Европи — нови систем безбедности у Европи“.

 

Ђорђевић је истакао да је „наша мала земља у својој историји више пута била средство политике великих сила, односно политике оних који одређују карактер глобалне безбедности“.

 

„Србија у потпуности разуме тај процес и учествује у њему“, додао је он.

 

Према његовим речима, у недостатку директних војних сукоба великих сила „садржај глобалне безбедности чине унутардржавни и регионални сукоби, већег или мањег нивоа ескалације, који остављају последице“.

 

„У том смислу, војна сарадња се имплицитно односи на процес у којем државе сарађују у припреми заштите од претњи и изазова или реаговања на њих“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је оценио да се „архитектура глобалне безбедности после пада Берлинског зида није битно мењала“, али да су се мењале форме, пракса и интензитет акција елемената те структуре.

 

Ђорђевић је упозорио да су данас „обојене револуције“ главни фактор дестабилизације у многим регионима света, а да тежња ка интернационализацији може да доведе до директне војне агресије.

 

Министар је оценио да САД, водеће земље ЕУ, Кина и Русија задржавају доминантан политички утицај на глобалном и регионалном нивоу.

 

Ђорђевић је истакао да коришћење оружаних снага у сукобима није тако једноставно као што изгледа на први поглед, упозоравајући истовремено да ангажовање војних снага може имати последице на глобалну безбедност и да се проблеми не могу решавати само са позиције силе.

 

„Неопходни су поверење, сарадња, преговори и побољшање међународног система безбедности“, оценио је он.

 

Српски министар предвиђа да се може очекивати наставак тензија у регионима у којима се суочавају стратешки интереси водећих светских сила.

„Негативан утицај на глобалну безбедност, као и Србију, имаће економска криза, тероризам, ривалство великих сила за контролу над енергетским ресурсима, организовани криминал, опасност од ширење оружја за масовно уништење, климатске промене, сиромаштво и други изазови и претње безбедности, у чијој основи леже међуетничке тензије, покушаји сецесије, културолошке и верске разлике, које могу довести до кризе, унутрашњих сукоба и локалних ратова“, рекао је српски министар.

 

Ђорђевић је оценио да у „светлу светске економске кризе“ у свету има све више држава које нису у стању да се самостално одбране.

 

Он је истакао да због свега тога постоји потреба за већом координацијом на глобалном нивоу, а такође и приступање у регионалне организације.

 

Због слабости у економској сфери, оценио је Ђорђевић, државе нису у стању да регулишу процесе који се одвијају на њеној територији, и зато би требало „повећавати своју моћ кроз међународну сарадњу и интеграцију у међународне организације“.

 

„Из тог разлога Србија очекује подршку од својих партнера и разумевање нашег става о Косову и Метохији, а такође и према другим нашим суседима. У том смислу, Србија посебно цени подршку Руске Федерације, нашег историјског друга и сталног члана Савета безбедности УН, а такође и других земаља, које нису признале независност Косова, једнострано проглашеног“, истакао је Ђорђевић.

 

Када је реч о војном аспекту, српски министар је рекао да нам наша војна неутралност дозвољава да војно сарађујемо са свим партнерима и у складу са спољнополитичким циљевима, који се „ослањају“ на четири зида — ЕУ, Русију, САД и Кину.

 

Ђорђевић је рекао да Србија развија билатаралну војну сарадњу са више од 60 партнера, захваљујући својој политици војне неутралности и да је Србија лидер у региону када је у питању учешће у мировним операцијама.

 

„У овом тренутку више од 300 војника учествује у седам војних операција УН и четири војне операције ЕУ за управљање кризама, а такође имамо намеру да повећамо интензитет ангажовања“, закључио је српски министар, истичући да Србија остаје „одговоран и поуздан партнер“.

 

Спутњик

Тагови: ;