Деветнаестогодишњи војник из Кавадараца убијен је 6. маја 1991. испред војне команде у Сплиту, коју је опседало више од 30.000 разуларених демонстраната, а никада се није сазнало ко је испалио смртоносни хитац

 

Kpвави распад бивше Југославије, тачније први оружани напад на војнике Југословенске народне армије, почео је на данашњи дан пре тачно четврт века, 6. маја 1991. године. Војник ЈНА Сашко Гешовски, голобради младић из Кавадараца у Македонији, пао је на Ђурђевдан 1991. у Сплиту. Гешовског је разуларена руља, коју је на демонстрације позвао први председник „демократске Хрватске” Фрањо Туђман, убила у центру Сплита. Његови родитељи, отац Гоце и мајка Цвета, никада нису сазнали пуну истину о смрти сина кога су са поносом испратили у армију. Као што ни ми, грађани те бивше велике земље, никада нисмо сазнали пуну истину о томе како смо своју домовину испратили у историју.

 

Деветнаестогодишњи Сашко Гешовски стражарио је 6. маја 1991. испред команде Војнопоморске области у Сплиту, пред којом се тада окупило више од 30.000 разуларених демонстраната са шаховницама, протестујући, наводно, због блокаде села Кијево, за шта су оптуживали ЈНА и Србе. У једном тренутку почели су да пуцају на војнике. Метак испаљен из гомиле погодио је Сашка Гешовског, али никада није утврђено ко је убица.

 

Регрут из Кавадараца био је први војник који је погинуо у тек започетом југословенском рату, чија се увертира одиграла четири дана раније у Борову, селу код Вуковара, када је у нападу хрватских муповаца на српске територијалаце погинуло 12 полицајаца хрватске и три мештана српске националности. Тог истог дана, 2. маја, догодила се и „Кристална ноћ у Задру”, када је 2.000 хрватских екстремиста рушило и пљачкало српску имовину у том граду. Два човека, Хрват и Србин, погинула су још раније, 31. марта, у „Крвавом Васкрсу на Плитвицама”, а месец дана раније „Битка за Пакрац” окончала се без убијених.

 

У Сплиту је 6. маја метак погодио још једног Македонца Тонија Стојчева из Македонске Каменице, који је повређен када је покушао да помогне смртно рањеном Гешовском. Међутим, то није све. Разуларена гомила умало је линчовала трећег Македонца, регрута ЈНА Светланча Накова из села Лаки код Винице на истоку Македоније. Јавност је била шокирана када је видела снимке дављења војника Накова, али је он преживео овај покушај убиства.

 

«То јутро се пред Командом окупила велика група грађана који су протестовали против ЈНА. Многи демонстранти били су наоружани. Прво су напали мене који сам био у транспортеру. Осетио сам да ме је неко ухватио с леђа за врат и почео да ме вуче напоље и дави. Спасао ме је возач транспортера Славе Јованов из струмичког села Василево, који је откопчао каиш на шлему и увукао ме у возило» – рекао је потом Наков.

 

Сашков отац Гоце Гешовски истиче да родитеље највише боли то што не знају како је њихов син погинуо.

 

„Желео је да служи отаџбини. У војску је отишао 17. септембра 1990. у војну полицију у Сплит, а из војске је требало да изађе у септембру 1991. године. Тај дан, нажалост, нисмо дочекали”, пренели су македонски медији изјаву Гешовског.

 

Екстремни демонстранти, међу којима је било доста радника, упорно су желели да на оклопни транспортер закаче хрватску заставу, што им је на крају и успело. Ишчупали су и митраљез са транспортера, а војна полиција није употребила сва расположива средства силе против рушитеља и убица, иако је на то, наравно, имала право. Многи ће рећи – и дужност.

 

СВЕДОЧЕЊЕ

Притисци на ЈНА почели крајем осамдесетих

Старешина војника Гешовског и Накова, тада мајор војне полиције, данас је потпуковник у пензији и живи у Србији. За „Политику” евоцира успомене на ту драматичну 1991. у Сплиту. Не жели да му се име објави у новинама јер, како каже, део породице му живи у Хрватској и боји се да би због његовог сведочења могли да имају проблема и данас, четврт века касније.

 

Према његовим речима, интензивни притисци на припаднике ЈНА у Сплиту почели су још крајем осамдесетих.

 

«Чак су и породице војних лица, без обзира на веру и нацију, биле изоловане и игнорисане од цивилног становништва. И пре 1991. јединице војне полиције биле су три године у стању сталне приправности. Војни полицајци су били константно изложени вербалним нападима на јавним местима, нарочито на спортским догађајима» – каже наш саговорник.

 

Кулминација се догодила тог 6. маја 1991. пред командом Војнопоморске области.

 

«Неколико демонстраната се попело на војни транспортер носећи хрватску заставу са шаховницом. Један од њих је зграбио за врат војника Светланчета Накова и почео да га дави. Део војника истрчао је из команде у намери да му притекне у помоћ. Међу њима је био Сашко Гешовски кога је док је трчао погодио метак испаљен из масе и он је пао као покошен. Светланче је некако успео да се ишчупа и склони се у транспортер. Ко зна шта би се даље догађало да се пуковник Миладиновић није огласио преко разгласа и поручио маси окупљених да ће војска одговорити паљбом по Сплиту уколико се не повуку. Тек тада су устукнули» – сећа се наш саговорник.

 

Сплитска ратна лука ЈНА, у којој је била стационирана и војна полиција, касније је исељена у Црну Гору, а Лора је одмах постала стравичан логор кроз који је прошло преко хиљаду заробљених, углавном Срба. Према сведочењима преживелих логораша Лора је била један од најужаснијих логора на југословенским просторима током ратова деведесетих.

 

ПОЛИТИКА

Тагови: ; ; ; ;