Из Букурешта и Софије такође инсистирају на томе да се овде побољшају права њихове мањине, а Румуни додатно траже и решавање «влашког питања» и сигурна места за своје представнике у парламенту.

 

еу

Према информацијама, ове две земље једине су чланице ЕУ које су дале «тиху подршку» Загребу, чији су емисари недељама лобирали у европским престоницама, износећи аргументацију да Србија не треба да отвори поглавље о правосуђу и владавини права док не испуни три њихова услова: укине закон о универзалној јурисдикцији за ратне злочине, не побољша положај хрватске мањине и у потпуности не испуни сарадњу с Хашким трибуналом.

 

Бугари и Румуни такође сада из фиока ваде своје старе захтеве, пре свих, да се повећа учешће њихових представника у свим органима државне управе у Србији.

 

Они су, за разлику од Хрвата, спремни на компромис — да у случају великог притиска најмоћнијих чланица ЕУ ипак гласају за отварање поглавља 23, али да се њихови захтеви уграде у прелазна мерила и испуне током процеса преговарања.

 

Из Београда поручују да ће Србија наставити да води добросуседску политику и да ће у билатералним разговорима покушати да реши сва отворена питања која има са комшијама.

 

 

 

Вечерње новости

Тагови: ; ; ; ; ;