Пријем лажне државе Косово у УЕФА је више од спорта.Закључак би био да је УЕФА ушла на непознат терен и донела одлуку која ће изазвати озбиљне последице.

 

DUSAN-PROROKOVIC_620x0

Свега деценију после једнострано проглашене независности косовско-метохијских Албанаца, идентичне аспирације институционално-формалним путем показују и Шкоти (Шкотска национална партија сада тражи понављање референдума због услова који нису били фер током претходног гласања) и Каталонци, а овакав тренд се наставља.

 

Шта ће све произвести одлука УЕФА у наредних десет година тек ћемо видети. Да се подсетимо, УЕФА је пре само две године била врло ригорозна према фудбалским клубовима са Крима, који су желели да наставе такмичење у руским лигама. Чак су упућене озбиљне претње руској репрезентацији, у случају да се неко у Москви оглуши о препоруке УЕФА. До овог уторка није било мешања спорта и политике, а до чланства се могло стићи само сагласношћу матичне државе (пример Фарских Острва или Гибралтара који је последњи примљен на овакав начин) или пријемом у ОУН (последњи овакав пример је Црна Гора).

 

То је, иначе, регулисано чланом 5. Статута УЕФА. Косовски Албанци нису испунили ниједан од ова два услова. Постојао је и предлог да се Статут мења, па да убудуће формулација буде да чланство у УЕФА могу (тражити и) добити земље које признаје «већина међународне заједнице у Европи». Ово је одбачено на гласању, пошто је овако глупаву формулацију било тешко подржати. Шта значи међународна заједница у Европи? Ко ће да арбитрира када је постигнута већина? А онда су у УЕФА прешли на «план Б»: донети одлуку док постоји већина, па шта буде биће!

 

Представници швајцарског Фудбалског савеза су на време наслутили до какве катастрофе може доћи, па су тражили да гласање буде тајно. Они су то урадили због себе, пошто је њихова држава била један од спонзора косовско-метохијских Албанаца, а сада су фудбалски званичници били против одлуке да се на овакав начин даље легитимизује положај лажне државе у међународним односима.

 

Када се упореди број европских држава које су успоставиле дипломатске односе са Приштином, фудбалских савеза на територији држава (Данска и Велика Британија имају више од једног) и број гласова које је Косово добило за пријем у УЕФА, види се да су остали у минусу за 12 гласова. Одлука је, дакле, дискутабилна, а и пошто је донета, није јасно како ће бити спроведена. Јер, не ради се овде само о томе да ће можда већ следеће године на новом свеевропском фудбалском самиту исти статус тражити и неки други (Северни Кипар, Абхазија, Придњестровље и…), већ и о питању како ће репрезентација Косова играти у државама које не признају лажну државу нити имају успостављене односе са њом? Има и европских држава које не препознају пасоше такозване Републике Косово? Неће оне своје одлуке мењати због УЕФА!

 

Иначе, Томислав Караџић је на конгресу УЕФА све лепо објаснио. Ако су аршини УН важили за СР Југославију 1992. године када смо избачени са Европског првенства (мада се ово не може поредити са случајем лажне државе Косово, пошто је Међународни олимпијски комитет признао континуитет Југословенском олимпијском комитету у односу на период СФРЈ, на шта се остали из некада бивше земље нису жалили), зашто данас не важе за косовско-метохијске Албанце? Али, шта му то вреди.

 

Одговор првог правника УЕФА био је да «УН не признају државе, па самим тим ово није правно питање». Што је врло слична формулација оној коју је употребила ЕУ 2008. године прилико формирања ЕУЛЕКС-а. И они су тада прекројили Резолуцију 1244 и растумачили је како њима одговара.

 

Проблем је што се ми (заправо власт Бориса Тадића) тада нисмо жалили. Исто као што је и проблем што смо Бриселским споразумима отворили врата за даљу легитимизацију лажне државе Косово у међународним односима. Да се Србија другачије понашала, и резултати би данас вероватно били другачији. Овако, остаје само да кукамо као Калимеро. И чекамо да се нешто слично понови негде другде, па да реагујемо.

 

 

Извор

Тагови: ; ;