Милан Богојевић
Мој Недељник

Не постоји познатија и извођенија песма на тероторији читавог Балкана од чувене нумере „Марш на Дрину“.
Ова песма је актуелна више од сто година и свако њено ново слушање побуђује изузетно јака осећања и емоције у српској души.

«Ја не знам да ли има нека песма која ме може тако узбудити као мелодија ‘Марш на Дрину’, јер све ми се чини да чујем топот оне српске коњице која напредује према Дрини, да чујем онај звук кад се ваде сабље», говорио је познати писац БранкоЋопић.

Заиста не постоји песма која више одише победничким духом и боље одражава тадашњу моралну снагу малог сељачког народа који је, нашавши се у ратном вртлогу, остварио велике победе над надмоћнијом аустроугарском војском. Рекло би се да је читава историја српског ратовања сабрана у тој једној песми.
„Марш на Дрину“ компоновао је Станислав Бинички у Ваљеву 1914 године у част прве победе српске војске на Церу 1914 године и команданта Миливоју Стојановићу Брки, који је предводио чувени Гвоздени пук.

 

 

„Марш на Дрину“ први пут је концертно изведен у Крагујевцу у згради садашњег суда, а дириговао је сâм композитор Бинички. Касније, на Солунском фронту, као и у време турнеје српске војне музике по Француској, „Марш на Дрину“ је достигао такву популарност да су га интерпретирали и оркестри савезничких армија.

 

Међутим након доласка комуниста на власт 1945 године, «Марш на Дрину» је биое прећутно забрањен као декадентан и националистички, а за јавно извођење ове песме ишло се на робију.
До преокрета долази када је песма постала хит на западу и то захваљујући Иви Андрићу. Андрић је 1961 у Стокхолму примио Нобелову награду управо уз звуке песме «Марш на Дрину». Писац је стару, предратну плочу понео са собом у Шведску и инсистирао да му награда за роман «На Дрини ћуприја» буде уручена уз ову песму. Швеђанима се мелодија много допала, а песма се муњевитом брзином проширила по целом свету.

 

«Марш на Дрину» су, између осталих, обрадили британски The Shadows, белгијски The Jokers, шведски The Spotnicks, холандски хармоникашки дуо De Kermisklanten, Италијанка Franka Sicilijano, јужноафрички органиста Čeri Vajner.
Амерички препев под називом «Little Soldier Boy» снимила је 1964 године Пети Пејџ, најпопуларнија певачица 50их година у САД. У њеној верзији песме «Дрина» је име за играчку — дрвену фигурицу војника.
„Марш на Дрину“ је постао толико популаран да је по њему назван чувени филм Жике Митровића посвећен победи српске војске у Церској бици.
Почетком шездесетих година прошлог века настали су стихови Милоја Поповића, новинара и песника, који су често певани уз ову музику. Први их је извео хор КУД „Иво Лола Рибар“ из Београда. Касније, деведесетих година, кад је бирана химна Србије, у најужем избору био је и „Марш на Дрину“.

 

Марш на Дрину

 

У бој крените јунаци сви!
Крен’те и не жал’те живот свој!
Цер да чује твој, Цер нек види бој,
А река Дрина славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

 

Пој, пој, Дрино, водо хладна ти!
Памти приче кад су падали!
Памти храбри строј који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге.

 

Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили!
Певао је строј, војев’о се бој крај хладне воде,
Крв је текла, крв се лила Дрином због слободе.

 

Ката

Тагови: ; ;