Мирослав Лазански
Политика

 

Да би се одговорило на дилему да ли су «Панамски папири» део информативног рата, треба погледати на списак директно или индиректно прозваних личности.

 

Кога има, а кога нема у тим папирима?

 

И ко је све финансијски помагао ту операцију? Јер, није ваљда да «конзорцијум истраживачког новинарства» ради за ексере? Или само за идеале слободног света ослобођеног пореских рајева и корупције?

 

photo-Photo_enovine_archive_10-Lazanski_u_h_860744482

 

Кад је у фебруару 2002 године «Њујорк тајмс» најавио могућност да америчка Влада допушта да се лажне вести инфилтрирају у медије, истина највише у страним чак и у пријатељским земљама, то је тада названо остварењем орвеловског предсказања.

 

Реакције у САД биле су медијски прилично оштре, па је председник Џорџ Буш затражио од Министра одбране Доналда Рамсфелда да се преиспита сврсисходност оснивања тог, како су га тада у Пентагону назвали, «Одељења за стратешку подршку и промоцију америчких интереса».

 

Циници су то одмах назвали «Одељењем за дезинформације». Како су навели новинари «Њујорк тајмса» Џејмс Дао и Ерик Шмит, америчка војска емитовала је после 1980 радио и ТВ програме у Никарагви са циљем да се сруши сандинистичка Влада, а својевремено је и грузијски Председник Михаил Сакашвили за «Вашингтон пост» изјавио да је новац који су САД уложиле у формирање независних медија у његовој земљи «вредео више него 5000 америчких маринаца».

 

Америчка компанија «Линколн груп» је после 2003 године уложила око 100 милиона долара у ирачке медије и едукацију ирачких новинара. Да би ти новинари постали независни..

 

Пентагон има уговоре са компанијама «Линколн груп», «Си Колман инк.» И «Сајенс апликејшн интернешенел корпорејшн» у вредности већој од 300 милиона долара управо за формирање слободних медија у одређеним земљама, а тиме се, наравно, утиче и на мишљење тамошњег бирачког тела.

 

Према подацима Илена О’Конор, из Међународног центра новинара у Вашингтону, и Дејвида Хофмана, из мреже «Интерњуз», Влада САД помаже оснивање на хиљаде нових ТВ и радио станица широм света и спроводи обуку десетина хиљада новинара и медијских менаџера, па на тај начин утиче на стотине хиљада људи чија је професија уско везана за новинарство.

 

Шта раде обавештајне службе по том питању, може се само наслутити. А шта раде разне међународне НВО и фондови у том контексту, то је тек прича.

 

«Панамски папири»? Вероватно никад у историји човечанства није било толико дубоких социјалних ломова и преврата као после 1945. Модернизација, односно брутално позападњачавање планете је избацила из равнотеже три четвртине човечанства. Старе традиције, које су изгледале вечне, скршене су. Правила, норме, институције и тачке ослонца, све се то изгубило.

 

Дете-ратник у Африци не признаје данас никакве забране ни наређења. Да ли би то дете-ратник убило тату или маму за 100 $? «Што да не», одговорило ми је једно такво дете-ратник пре 19 година у Конгу. Тај радикални прекид са свим оним што је у прошлости важило, то је модерни нихилизам данашњице, то је реалност да је све дозвољено.

 

Да не плаћате порез, перете паре на Сејшелима, у Панами или на Кајманима? Ситница? Само закон похлепе: за богатством, влашћу и женама. Максима је: «Узми оно што хоћеш». Која је разлика у односу на клинца са «калашњиковим» у Конгу? Или од «конзорцијума истраживачког новинарства»?

 

Дакле, у «Панамским папирима» примарно препознајем мржњу неких западних центара моћи према Председнику Русије Владимиру Путину. «Панамски папири», најкраће речено, то је изузетна стратегија према изузетној личности.

 

Сви остали у тим «папирима», сва остала имена, само су гарнирунг за Путина. А његовог имена и нема у «папирима», само имена његових пријатеља. Лукаво, нема шта.

 

57221ee0c36188d0188b4569

 

Заправо, Кина, Русија и Путин су циљни објекти «панамских папира», при чему је Кина случај који Адам Смит, Давид Рикардо и Карл Маркс напросто нису предвидели. Па су у «папире» сада смештени и неки чланови кинеског комунистичког Политбироа.

 

Непријатељство Америке према Путину полако прераста у мржњу, а да би та мржња имала разорну снагу, она мора да постане и колективна. Идеологије су увек биле алиби мржње, онај хладни рат Москве и Запада је одавно завршен, али су ратници са Запада остали на сцени.

 

Америчко претендовања на «посебност» у свету, веровање у надмоћност духа над осталима, то посматрање другог као мање вредног, то је та граница између непријатељства и мржње. Је ли то и нека врста расизма — не знам, али и сви просветитељски филозофи XVIII и XIX века били су на известан начин расисти, па и Кант и Хегел.

 

У «Панамским папирима» нема ни једног крупнијег америчког имена. Сви су други били наивци и будале, само Амери нису? Како онда додатно сатанизовати Путина?

 

Баш у време кад у Русији предстоје парламентарни избори? Па пустите у оптицај те «папире» које сте спремали годинама и, гле, баш сада се сетили да их пласирате. За садашњу Америку мир са нуклеарном Русијом Владимира Путина је неопходност, али очито не и трајно опредељење.

 

Ката

Тагови: ; ;