Пише Сергеј Гуркин
fakti.rs
Превела Ксенија Трајковић

 

Челник „Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије“ Филарет, бивши Митрополит коме је забрањено да обавља црквене обреде, је прошле недеље дао интервју једном од украјинских медија и том приликом отворено испричао о плановима своје организације.

 

У те планове спада одузимање храмова од Украјинске Православне Цркве Московске патријаршије и „пребацивање“ верника те цркве у своју секту.

 

Део онога што је изговорио Филарет може слободно да се занемари, поред осталог и бајке о томе да ће његову секту за који дан признати друге православне цркве и да ће званично добити статус Патријаршије. Али, не сме се пречути обећање да ће се енергичније активирати ресурси државе и органа силе ради одузимања храмова и друге својине РПЦ, посебно Кијевско-Печорске лавре.

 

Још опаснија је Филаретова намера да своју секту назове једином православном црквом у земљи и да почне процес поновног регистровања православних заједница са преласком под његово руковођење. Наравно, расколник говори да ће сви који то желе моћи да остану подређени московској Патријаршији, али већ следећа реченица гласи да ће „већина прећи код њега“.

 

Filaret-UKRAJINA-preview

 

Већ је састављен и покренут план изненадног упада и одузимања са циљем да се утиче на умове украјинских православаца. Сада се свештеници моле да престане грађански рат, а „треба“ да се моле и позивају на уништење „непријатеља“. Разуме се, треба и да се заради.

 

Расколник Филарет је, наравно, у одличним односима са мајданском влашћу. Он је за њих право откриће. Не захтева поштовање заповести, а позива на убијање политичких опонената чешће од неких политичара. На Мајдану мисле да је добити власт под утицајем цркве лако отприлике као и извести државни преврат и зато су уверени да је то готова ствар. У ствари, није тако.

 

Нове Патријаршије се не формирају методама раскола и зато Филаретову секту нико у православном свету не сматра за цркву.

 

Иначе, Филаретов случај је занимљив. Он већ има 89 година, а звање свештеника добио је још у време Стаљина. После тога је више од двадесет година био егзарх РПЦ у Украјини. После смрти патријарха Пимена 1990 управо је Филарет био постављен за заступника престола до избора на којима су многи очекивали да ће он победити.

 

У том периоду се будући расколник понашао сасвим разумно. Рачунајући да ће стати на чело РПЦ, он је више пута лично укорио трнопољску сабраћу због сепаратизма и говорио да су поделе у цркви неприхватљиве. Међутим, на изборима 1990 је победио Алексеј и Филарет је морао да се врати у Кијев.

 

Годину дана касније, Украјина је добила независност, а Филарет је почео да размишља и говорка о расколу. Наводно, „у независној држави треба да буде независна црква“. Такав став је антихришћански јер је Христос јединствен, а Патријаршије се не формирају на основу променљивих државних граница, него на основу апостолског континуитета и заједничких одлука. Међутим, такве ситнице Филарета нису више занимале.

 

Крајем 1991 је „архијерејски сабор“, под Филаретовим руководством, донео одлуку о аутономији, која у Москви, разуме се, није потврђена. Митрополит је позван у Москву и укорен. Дао је реч да ће поднети оставку. Већ следећег дана у Кијеву, по Јудиној традицији, он је одбио да испуни обећање, наставио у правцу раскола и изјавио да је он лично Богом дат „украјинском православљу“. Сем егоизма и жудње за влашћу и новцем овде је приметна и манија величине.

 

Украјински епископи уклонили су Филарета са дужности Митрополита, а касније је РПЦ забранила његово служење и прогласила анатему. Међутим, „патријарх“ је окупљао тим расколника и добио подршку „независне“ власти, а у Украјини су формиране две Патријаршије: московска и фалсификована — кијевска.

 

Без обзира на активну подршку државе и „друштвених активиста“, лажна Патријаршија није успела да одузме од РПЦ много цркава. Огромна већина православаца у Украјини припада московској Патријаршији. Али, у околностима данашње „ратне“ хистерије расколници прелазе у офанзиву.

 

Лако је приметити да својим речима и поступцима Филарет крши готово све хришћанске заповести. Речено је не укради, а он јавно обећава да ће наставити да отима храмове од РПЦ. Речено је не сведочи лажно, а он непрекидно прича лажи о Москви и грађанском рату. Речено је не убиј, а он позива на физичко уништење „сепаратиста“ који су већином његови сународници.

 

Али, са хришћанског становишта главни Филаретов преступ јесте сам раскол. Реч „ђаво“ говори управо о „раздвајању“. Јединство и повезаност су једне од главних хришћанских врлина. Намерно разбијање јединства ради личне власти и личне користи је најтежи злочин.

 

Има и једноставнијих примера. Филарет има одличне односе са Председником Украјине Петром Порошенком који се раније претварао да је православац московске Патријаршије, а сада — кијевске. Објашњавајући недавно зашто је мајданска власт „полудела“ за „везеним кошуљама“, Петар Порошенко је дословце рекао: „То је наш талисман“.

 

Сам расколник путовао је прошле године у САД на „молитвени доручак“ са Бараком Обамом, после чега је јавно молио сенатора Џона Мекејна за оружје, да би једни његови суграђани могли брже и ефикасније да убијају друге.

 

Нејасно је до које мере Филаретове речи и поступци могу да се објасне дубоком старачком оронулошћу у коју је несумњиво доспео 89-годишњи бивши свештеник. Ипак, то није олакшавајућа околност, будући да је он свој пут изабрао пре 25 година.

 

Реч „православље“ у називу Филаретове секте нема никакву спону са реалношћу. Они су отприлике исто онакви хришћани какви су и они лопови који на улицама сакупљају новац за „молитве на Атосу“, само по капацитету већи. Наравно, већина парохијана о томе ништа не зна, нису они криви због тога и неће за то одговарати.

 

http_s.fishki.net_upload_post_201504_02_1487377_1_ja2_a6zi2j

 

У самој Украјини нема политичких снага способних да се супротставе савезу мајданских власти и расколника у насилном одузимању храмова и парохија. „Опозициони блок“ лепо говори али ништа не предузима. Мораће РПЦ сама с тим да се бори. Посебну улогу имаће организовање свештеника и њихова спремност да се у таквој атмосфери адекватно понашају. Биће им потребно много храбрости. Људски, њих је могуће само пожалити, а хришћански, може се рећи да је њихов пут до узвишености постао много краћи.

 

Леп детаљ: Мало коме је познато да у Украјини постоји званична државна награда која се зове Орден Мазепе (Јудин орден) којим је одликовано 69 људи, а међу њима и Филарет. За разлику од свих других добијених награда, Филарет је потпуно достојан тог ордена.

 

На надгробном камену рашчињеног бившег монаха ће једног дана писати: „Филарет, носилац Ордена Мазепе“.

 

Кратко и јасно.

 

Ката

Тагови: ; ;