Пише Петар Акопов

 

У америчкој изборној кампањи је наступио преломни моменат. Доналд Трамп је по први пут званично престигао Хилари Клинтон по популарности. То je лоша вест не само за Клинтонову, већ и за самог Трампа, који због тога на новембарским изборима може да добије неког другог супарника и испусти победу, која му je досад сама падала у руке.

 

Кроз два месеца, 18 јула ће у Кливленду почети конгрес Републиканске партије САД. На њему ће Доналд Трамп званично бити номинован за кандидата и на тај начин ући у финале, поставши један од два претендента за Белу кућу. Републикански естаблишмент више не може да спречи Трампову кандидатуру.

 

trumpsanders

 

Трамп је победио на предизборима и сваки покушај да се он заустави на кливлендском конгресу само ће довести до раскола у партији и до самосталног кандидовања Трампа, што ће сигурно сваког кандидата републиканаца лишити шанси за победу на изборима.

 

Тако ће Трамп, ако дотад буде жив, за мање од два месеца постати званични председнички кандидат. Надамо се да се америчке елите ипак неће одлучити да понове ситуацију из 1968 године, кад је на самом крају предизбора био убијен сенатор Роберт Кенеди, који је већ победио у трци за номинацију Демократске странке. И тада ће преостати само једна препрека на Трамповом путу ка Белој кући — кандидат Демократске странке.

 

Демократе ће одредити име свог кандидата на конгресу у Филаделфији, који ће се окупити недељу дана касније од републиканског, 25 јула.

 

До тада ће већ бити познато да је Трамп председнички кандидат. Сви ће чекати номиновање Клинтонове која је, с обзиром да има подршку партијских суперделегата које нико не бира, већ практично обезбедила себи довољан број гласова. Међутим, сви су изгледи да Клинтонова у Филаделфији може да остане без номинације. Зашто би Демократска странка номиновала кандидата који ће изгубити 8 новембра?

 

А то да ће Клинтонова изгубити од Трампа је све извесније. Последњих дана је постало очигледно да је њена предност испарила чак и у социолошким истраживањима.

 

Иако ће се, наравно, однос снага између два кандидата још мењати, догодио се психолошки веома важан преломни моменат — Клинтонова је изгубила статус фаворита.

 

Она се већ изједначила са Трампом по броју оних који неће гласати за њу на председничким изборима. Али, за разлику од милијардера, она нема ни харизму, ни енергију, ни симпатије широких маса. А све што је витално међу обичним члановима Демократске партије, определило се за Сенатора Бернија Сандерса и, под ударима овог социјалисте, Клинтонова делује још непривлачније.

 

Предизбори су показали да Сандерс практично није слабији од ње. Он је до данас добио подршку 1494 делегата у односу на 1768 и обоје би били прилично далеко од 2382 гласова, колико је потребно за номинацију, да бивша прва дама нема у резерви гласове 525 суперделегата.

 

Ти представници партијске номенклатуре нису везани никаквим обавезама, они се не оријентишу према резултатима гласања људи на предизборима и они ће подржати Хилари. Сандерс има свега 39 суперделегата тако да, чак и уколико он победи на свим предстојећим предизборима, неће моћи да претекне Клинтонову.

 

Ако Сандерс не буде номинован за Председника, већина његових присталица неће гласати за Клинтонову. Штавише до 40% је оних који су за Бернија, а спремни су да гласају за Трампа. Само четвртина би гласала за Клинтонову. А Трамп ће јој узети још и добар део протестних гласова демократа.

 

И без тога ће у телевизијским дебатама, чије три рунде би требало да буду одржане у септембру-октобру, Трамп просто уништити Клинтонову, а то значи да ће се његова предност над њом већ мерити у процентима.

 

Једина спасоносна варијанта за Клинтонову је да наговори Сандерса да се кандидује као њен потпредседник. Али, таква комбинација је практично немогућа. Сандерс ће тешко хтети да ризикује свој углед, удружујући се са њом која оличава естаблишмент.

 

Тако да је ситуација за њу безнадежна. Демократиски естаблишмент, Бела кућа, добар део републиканске елите и наднационални капитал базиран у Америци ће такође изгубити њеним поразом. И шта чинити?

 

Да су се Трамп и Клинтонова изједначили по популарности на јесен, ништа више не би могло да се исправи. Али сада, крајем пролећа, времена још увек има. Времена да се номинује други кандидат.

 

За то постоје две варијанте. Након завршетка предизбора, Клинтонова изјављује да повлачи своју кандидатуру. Повод може бити покретање кривичног поступка или озбиљно саопштење из FBI. Почетком месеца та служба је већ саопштила да приступа последњој фази истраге случаја коришћења личне електронске поште Клинтонове за службену преписку у време док је била државни секретар.

 

Истрага се ближи крају, и премда FBI наводно нема доказе о „свесном кршењу закона“, Клинтонова ће ускоро бити позвана и саслушана. Чак и ако против ње не буде подигнута оптужница, повлачење кандидатуре Клинтонове ће у таквој ситуацији изазвати много мање питања.

 

А после њеног одласка, конгрес Демократске странке, уместо да номинује Сандерса, одлучује да размотри све могуће кандидате (за то је потребно променити статут странке, али сам конгрес има овлашћења да то учини). И ту се појављује кандидатура потпредседника Џоа Бајдена. За њега су и сама Клинтонова и Барак Обама и водећи медији и Конгрес. Делегате обрађују и на крају на конгресу у Филаделфији Бајден постаје председнички кандидат.

 

Да је такав сценарио могућ, недавно је говорио чак и бивши председник Представничког дома, републиканац Џон Бејнер. Он сматра да је сасвим могуће да Обама планира да повуче Хилари из трке и да уместо ње на конгресу номинује Бајдена.

 

Да ли је таква варијанта могућа? Само у једном случају. Ако Сандерс пристане да буде Бајденов потпредседник. Али и ту постоји проблем као и са жељом да се сенатор повеже са Хилари. Зашто би Берни пристао на то? Сандерс ће говорити да су му украли победу и ако се Клинтонова повуче кандидат треба да буде он, а не Бајден који није био ни у публици за време прајмериз.

 

Уз то, варијанта демократа с номиновањем Бајдена без Сандерса је апсолутно без изгледа за успех. Берни ће отићи уз велики скандал, странка ће се поделити, а његове присталице ће гласати за Трампа.

 

Да би покушали да спрече неминовну Трампову победу, демократама је на располагању практично само један сценарио — да пристану на номиновање Сандерса. Да, Сандерсови ставови су категорички неприхватљиви за већи део естаблишмента. Његови социјалдемократски ставови и антисистемност га чине туђим елитама. Али, мораће да изаберу ко је за елите веће зло — Трамп или Сандерс.

 

При том је код демократа само Сандерс у стању да победи Трампа. Он је по популарности тренутно испред милијардера за 11%. Иако ће се у будућност та предност смањити, јасно је да ће он, за разлику од Клинтонове, бити равноправан у борби са Трампом.

 

На Сандерсовој страни су омладина и масовни ентузијазам. И да су на предизборима били мање-више једнаки услови, он би победио Клинтонову. Али, ни сада за његово номиновање не постоје никакве препреке.

 

Клинтонова се чак и не мора терати да се повуче из трке. Довољно је да суперделегати гласају за Сандерса. И онда ће Берни Сандерс, социјалиста и Јеврејин, постати кандидат демократа и Обамин наследник. Суперделегати могу да се одлуче на то под утицајем два фактора — због свести да ће Клинтонова свеједно изгубити и да је клађење на њу бесмислено, или у случају да Сандерс и демократска елита постигну споразум да његов потпредседник буде неко „одговарајући“, то јест човек који би надгледао необичног сенатора, како овај не би урадио нешто сувишно, нарочито у светским питањима.

 

На крају крајева, Обама је заједно с Бајденом одрадио два мандата. Можда би Бајден пристао на још један мандат у Белој кући уз председника Сандерса?

 

Да ли ће елита моћи да припитоми Сандерса? Колико је он спреман да попусти естаблишменту? Ако успеју да се договоре, Сандерс има добре шансе да постане 45 председник САД.

 

Тај сценарио није фантазија. То су амерички избори 2016 године, на којима ћемо до 8 новембра видети још много неочекиваних ствари, преносе fakti.rs

 

Ката

Тагови: ; ; ;