Долазак кинеског председника у Београд, један од најважнијих политичких догађаја

 

DUSAN-PROROKOVIC_620x0

Док траје повика на вука, лисица месо носи. Тако би се могла описати последња дешавања у источној Европи. Док се САД (а под америчким притиском, и бриселска евробирократија) све жешће конфронтирају према Русији, Кина крупним корацима улази на овај простор. Уколико настави овако интензивно са својим активностима, до 2020. Кина ће постати четврти најважнији политички актер (поред САД, Русије и ЕУ) на подручју које обухвата 16 бивших комунистичких земаља од Балтика на северу, до Црног и Јадранског мора на југу. Можда изгледа апсурдно, али у том случају би Кини тешко парирале и европске силе појединачно (Немачка, Француска и Велика Британија), иако је већина држава са овог географског простора унутар ЕУ.

 

У доктринарним документима званичног Пекинга активности се спроводе кроз мултилатерални формат «16+1», а све је конкретизовано кроз пројекат «Један појас — један пут» (One Belt One Road). Кина улаже позамашна средства у модернизацију путне и железничке инфраструктуре, те у куповину морских и речних лука, како би се обновио трговински «пут свиле». Паралелно са тим, кинески инвеститори циљано улажу у различите секторе у појединим државама.

 

Засада су врло амбициозно ушли у енергетске пројекте (последњи уговор је потписан са БиХ о изградњи Блока 7 ТЕ «Тузла», вредности 722 милиона евра, што је највећа појединачна инвестиција у овој земљи од завршетка рата) и сектор информационих технологија.

 

Посматрано преко величине територије и броја становника, Србија је један од најважнијих кинеских партнера међу источноевропским државама. Раме уз раме са Пољском, Румунијом и Мађарском. Кинези су изградили мост Земун-Борча, граде део Коридора 11 и финансирају модернизацију пруге Београд-Будимпешта. Меморандум о модернизацији правца ка Македонији је већ потписан, а од Скопља би се даље настављало јужно, све до Пиреја. Јер, кинеска компанија је сада власник највеће грчке луке. Протести Брисела и поруке еврокомесара како им «не требају Кинези на европској обали» нису могле да спрече овај геоекономски продор.

 

Зато су Кинези наставили даље, па су у Србији од почетка године своја представништва отвориле три значајне компаније, још од раније се ревитализује ТЕ «Костолац», а у априлу је уследила и приватизација Железаре «Смедерево». Без обзира на то што прича о каналу Морава у српској јавности изазива многе контроверзе и делује као научна фантастика, долазак Кинеза у Смедерево се може посматрати и у овом контексту. Не би требало да чуди ако убудуће видимо још неке кинеске инвестиције у долини Мораве. Они планирају пола века унапред.

 

Имајући све ово у виду, долазак кинеског председника у Београд, после 32 године, јесте један од најважнијих догађаја у нашој политици последњих година.

 

Тиме се не само «удара печат» на досадашњу сарадњу, већ се и отварају могућности за нове аранжмане који би нам помогли да повећамо извоз у Кину (садашња неравнотежа је огромна и за Србију забрињавајућа), технолошки осавременимо нашу производњу и тиме повећамо конкурентност, заједно са кинеским партнерима наступамо на тржиштима ЕУ и Русије и уђемо у реализацију нових капиталних пројеката. У овом тренутку, Србија нема капацитете да се постави као равноправан партнер, и то треба имати у виду. Због тога би било добро да се направи додатни политички корак којим бисмо послали јасну поруку званичном Пекингу да нам је до ширења сарадње стало.

 

Кинези више инвестирају у Србију него у друге земље источне Европе и због тога што су политички односи одлични у дужем периоду. Шта би могао да буде тај политички корак? На пример, учлањење Србије у Азијску инфраструктурно-инвестициону банку (и поред неслагања САД, водеће земље ЕУ су се већ учланиле, укључујући и Велику Британију); или да се придружимо групи од 40 земаља које су подржале Кину у спору у Јужном кинеском мору (шеф кинеске дипломатије је изјавио како су БиХ и Словенија то учиниле прошле недеље); или да се либерализује визни режим за кинеске туристе. Био би то значајан политички улог за даље унапређење економских односа.

 

 

 

Извор

Тагови: ; ; ; ; ;