Премијер Црне Горе Мило Ђукановић претендује да постане најозбиљнији историчар ових простора. Наиме, он је изјавио како ни Мојковац 1916. ни Дубровник 1991. нису били у интересу Црне Горе.

 

mdjukanovic

 

Тиме се премијер Црне Горе несумњиво придружио ревизионистима историје Првог светског рата. Што је данас тако модерно и што је вероватно један од услова за улазак у НАТО и ЕУ. Велики Његош се преврће у гробу.

 

„Након Мојковца смо изгубили државу и нестали са мапе свијета, а након Дубровника угрозили смо неке темељне елементе црногорског друштва. Треба да извучемо наук и стриктно следимо националне интересе Црне Горе”, рекао је премијер Ђукановић у Скупштини Црне Горе. Тачно после 100 година од Мојковца. Таман довољно за накнадну памет…

 

Покушао сам 1994. у војној академији Јапана у Јокосуки да пронађем било шта о црногорском учешћу у рату против Јапана 1904. Црногорци и Руси против Јапанаца. Рат изгубљен. У библиотеци војне академије Јокосука нису имали никакав писмени траг о томе, баш ништа о Црној Гори ни 1904. године, ни 1916. године, а ни касније. Тако да историјска теза премијера Ђукановића није и научно доказана, Црна Гора није постојала на мапи света ни пре Мојковца 1916. године. Да јесте имали би нешто о томе Јапанци у папирима, или у компјутерима. А, оно ништа.

 

У немачкој енциклопедији са краја 19. века Црна Гора се дефинише као „брдовит терен насељен разбојницима”, што је наравно стара немачка љубомора на ратнички дух Црногораца. Не могу Немци да им опросте Сутјеску, па херојство Саве Ковачевића.

 

Истина, он је живео и погинуо много касније од те безобразне енциклопедије, али има времена и да се Савина улога на Сутјесци превреднује. Још није завршен посао око ревизије узрока и последица Првог рата, Други може мало и да сачека. Зависи како иде тај „посао” од једне до друге републике некадашње СФРЈ.

 

Што се тиче Дубровника 1991. па господин Ђукановић је Станковићу пре петнаестак година у емисији „Недељом у два” на ХРТ-у, када је Станковић затражио од њега извињење због Дубровника, дословно саопштио „да је Хрватска 1991. свесно ушла у сукоб са тада војнички јачим противником”.

 

О угрожавању „неких темељних елемената црногорског друштва” тада ни речи?

 

Је ли икада враћена украдена опрема са аеродрома Ћилипи, украдене јахте и чамци из лука у Цавтату и Дубровнику, штампарија из Конавла. А у Дубровнику и у Конавлима није било објеката ЈНА. Ни дебелог Розелинија, ни декадентног грофа Висконтија. Али је изгледа постојала комшијска завист.

 

Црна Гора је после нестанка са мапе света, после Мојковца 1916. опет дошла на мапу света само два пута: када је на Светом Стефану господин Ђукановић угостио Клаудију Шифер, на чему му искрено честитам и завидим, и нешто раније када је на црногорску обалу стигао Боби Фишер.

 

Трећи пут је Црна Гора стигла само на мапу НАТО-а. Ове године. Како ће то на крају да испадне, само Ђекна зна.

 

ин4с

Тагови: ; ;